WEBVTT

00:00:00.835 --> 00:00:02.901
Volim dobru misteriju,

00:00:02.901 --> 00:00:07.313
i oduševljavam se najvećim nerešenim
misterijama u nauci,

00:00:07.313 --> 00:00:09.271
možda jer je to za mene lično.

00:00:09.681 --> 00:00:11.539
Radi se o tome ko smo mi,

00:00:11.539 --> 00:00:13.656
i ne mogu da ne budem radoznao.

NOTE Paragraph

00:00:14.186 --> 00:00:16.275
Misterija je ovo:

00:00:16.275 --> 00:00:19.710
kakav je odnos između mozga

00:00:19.710 --> 00:00:21.221
i svesnog iskustva

00:00:21.221 --> 00:00:23.891
kao što je recimo osećaj ukusa čokolade

00:00:23.891 --> 00:00:25.665
ili dodir somota?

NOTE Paragraph

00:00:26.805 --> 00:00:28.389
Sada, ova misterija nije nova.

00:00:28.999 --> 00:00:32.598
U godini 1868, Tomas Haksli je napisao:

00:00:32.598 --> 00:00:37.892
"Kako to da nešto
tako izuzetno kao svest nastaje

00:00:37.892 --> 00:00:41.259
kao rezultat nadraživanja nervnog tkiva,

00:00:41.259 --> 00:00:43.325
a istovremeno je isto tako neshvatljivo

00:00:43.325 --> 00:00:47.378
kao pojavljivanje duha
kada Aladin protrlja čarbnu lampu?"

00:00:49.268 --> 00:00:51.545
Haksli je znao da su moždana aktivnost

00:00:51.545 --> 00:00:54.819
i svesno iskustvo povezani,

00:00:54.819 --> 00:00:56.978
ali nije znao kako.

00:00:56.978 --> 00:01:00.299
Za nauku njegovog doba,
to je bila misterija.

00:01:00.299 --> 00:01:02.435
U godinama nakon Hakslija,

00:01:02.435 --> 00:01:05.801
nauka je spoznala mnogo toga 
o moždanoj aktivnosti,

00:01:05.801 --> 00:01:07.822
ali odnos između moždane aktivnosti

00:01:07.822 --> 00:01:10.910
i svesnog iskustva je ostao misterija.

00:01:10.910 --> 00:01:14.555
Zašto? Zašto je bilo tako malo napretka?

00:01:14.555 --> 00:01:19.414
Pa, neki stručnjaci smatraju
da ne možemo rešiti ovaj problem

00:01:19.414 --> 00:01:23.213
jer nam nedostaju neophodni
koncepti i inteligencija.

00:01:23.883 --> 00:01:27.952
Ne očekujemo od majmuna da rešavaju
probleme kvantne mehanike,

00:01:27.952 --> 00:01:32.117
i izgleda, isto tako ne možemo očekivati
da naša vrsta može rešiti ovaj problem.

00:01:32.527 --> 00:01:35.661
Pa, ne slažem se.
Ja sam malo više optimističan.

00:01:35.661 --> 00:01:38.703
Mislim da smo jednostavno
napravili pogrešnu pretpostavku.

00:01:38.703 --> 00:01:42.209
Čim to popravimo, možda bismo
i mogli rešiti ovaj problem.

00:01:42.209 --> 00:01:44.776
Danas bih da vam ispričam
kakva je to pretpostavka,

00:01:44.776 --> 00:01:47.384
zašto je pogrešna, i kako to popraviti.

NOTE Paragraph

00:01:47.874 --> 00:01:49.568
Hajde da krenemo od pitanja:

00:01:49.778 --> 00:01:52.866
Da li vidimo stvarnost
onakvu kakva ona jeste?

00:01:52.866 --> 00:01:54.561
Otvorim oči,

00:01:54.561 --> 00:01:59.498
i doživim iskustvo koje opisujem kao
crveni paradajz na metar udaljen od mene.

00:02:00.606 --> 00:02:03.849
Kao rezultat, verujem da i u stvarnosti

00:02:03.849 --> 00:02:06.491
postoji crveni paradajz
na metar udaljenosti.

00:02:06.751 --> 00:02:11.615
Onda zatvorim oči, i moje iskustvo
se menja u sivo polje,

00:02:12.425 --> 00:02:17.591
ali da li je u stvarnosti još uvek
na metar od mene taj crveni paradajz?

00:02:18.361 --> 00:02:21.913
Mislim da jeste,
ali da li je moguće i da nisam u pravu?

00:02:21.913 --> 00:02:26.511
Da li je moguće da nisam dobro protumačio
prirodu mojih opažanja?

NOTE Paragraph

00:02:27.351 --> 00:02:30.551
I ranije smo pogrešno
tumačili naša opažanja.

00:02:30.551 --> 00:02:34.010
Mislili smo da je Zemlja ravna ploča,
jer nam tako izgleda.

00:02:34.707 --> 00:02:37.586
Pitagora je otkrio da nismo bili u pravu.

00:02:37.586 --> 00:02:41.598
Onda smo mislili da je Zemlja
centar svemira,

00:02:41.603 --> 00:02:43.506
opet jer nam tako izgleda.

00:02:44.406 --> 00:02:49.312
Kopernik i Galileo su još jednom otkrili
da nismo u pravu.

NOTE Paragraph

00:02:49.312 --> 00:02:53.400
Galileo se onda zapitao da li je moguće
da pogrešno tumačimo naša opažanja

00:02:53.400 --> 00:02:54.908
i na druge načine.

00:02:54.908 --> 00:02:59.917
Napisao je: "Mislim da ukusi,
mirisi, boje i tako dalje,

00:02:59.917 --> 00:03:01.921
obitavaju u našoj svesti.

00:03:02.291 --> 00:03:08.043
Zato, ako bi živa bića nestala,
i sve ove stvari bi nestale sa njima."

NOTE Paragraph

00:03:08.955 --> 00:03:10.794
Pa, ovo je zapanjujuća tvrdnja.

00:03:11.184 --> 00:03:12.995
Možda je Galileo u pravu?

00:03:12.995 --> 00:03:17.593
Možda stvarno toliko pogrešno
tumačimo naša opažanja?

00:03:17.593 --> 00:03:20.154
Šta moderna nauka ima o ovome da kaže?

NOTE Paragraph

00:03:20.704 --> 00:03:25.928
Pa, neuronaučnici kažu
da se oko trećina moždane kore

00:03:25.928 --> 00:03:27.786
bavi vidom.

00:03:27.786 --> 00:03:31.292
Kada jednostavno otvorimo oči
i pogledamo ovu prostoriju,

00:03:31.292 --> 00:03:35.564
milijarde neurona i bilioni sinapsi
se uključuju.

NOTE Paragraph

00:03:35.564 --> 00:03:37.172
To je pomalo iznenađujuće

00:03:37.172 --> 00:03:39.813
jer u meri u kojoj uopšte
razmišljamo o vidu,

00:03:39.813 --> 00:03:42.650
razmišljamo o njemu kao o kameri.

00:03:42.650 --> 00:03:46.590
On nam samo daje sliku
objektivne stvarnosti takva kakva jeste.

00:03:46.590 --> 00:03:50.290
I postoji deo vida koji je baš kao kamera:

00:03:50.290 --> 00:03:54.929
oko ima sočivo koje fokusira sliku
u zadnjem delu oka

00:03:54.929 --> 00:03:58.319
gde se nalazi 130 miliona fotoreceptora,

00:03:58.319 --> 00:04:02.219
pa je oko kao kamera sa 130 megapiksela.

00:04:02.219 --> 00:04:05.702
Ali to ne objašnjava milijarde neurona

00:04:05.702 --> 00:04:09.324
i bilione sinapsi
koje su tokom vida aktivne.

00:04:09.324 --> 00:04:11.623
Šta ti neuroni rade?

NOTE Paragraph

00:04:11.623 --> 00:04:15.830
Pa, neuronaučnici kažu da oni stvaraju,
u realnom vremenu,

00:04:15.830 --> 00:04:20.160
sve oblike, objekte, boje
i pokrete koje vidimo.

00:04:20.160 --> 00:04:23.651
Osećaj je kao da samo pravimo fotografiju
ove prostorije onakva kakva je,

00:04:23.651 --> 00:04:27.226
ali zapravo, stvaramo sliku
svega što vidimo.

00:04:27.226 --> 00:04:30.407
Ne stvaramo sliku celog sveta odjednom.

00:04:30.407 --> 00:04:33.172
Stvaramo ono što nam u trenutku treba.

NOTE Paragraph

00:04:33.542 --> 00:04:36.909
Pa, postoje mnoge demonstracije
koje su prilično ubedljive

00:04:36.909 --> 00:04:38.720
da sami stvaramo sve što vidimo.

00:04:38.720 --> 00:04:40.763
Pokazaću vam dve.

00:04:40.763 --> 00:04:46.529
U ovom primeru, vidimo crvene diskove
kojima su odsečeni delovi

00:04:46.529 --> 00:04:49.470
ali ako samo malo zarotiram diskove,

00:04:49.470 --> 00:04:54.207
odjednom vidimo 3D kocku
koja se pojavljuje na ekranu.

00:04:54.207 --> 00:04:57.040
Ekran je, naravno, ravan,

00:04:57.040 --> 00:04:59.640
pa trodimenzionalna kocka koju vidimo

00:04:59.640 --> 00:05:02.617
mora biti naša konstrukcija.

NOTE Paragraph

00:05:03.397 --> 00:05:05.310
U sledećem primeru,

00:05:05.310 --> 00:05:09.534
vidimo svetleće plave pruge
sa prilično jasnim ivicama

00:05:09.534 --> 00:05:12.718
koje se pomeraju preko tačkastog polja.

00:05:13.708 --> 00:05:16.845
Zapravo, nijedna tačka se ne pomera.

00:05:16.845 --> 00:05:21.466
Sve što radim je da od kadra do kadra
menjam boju tačaka

00:05:21.466 --> 00:05:23.927
iz plave u crnu, ili iz crne u plavu.

00:05:23.927 --> 00:05:25.761
Ali kada ovo radim brzo,

00:05:25.761 --> 00:05:29.476
vizuelni sistem stvara sliku
svetlećih plavih pruga

00:05:29.476 --> 00:05:32.147
sa jasnim ivicama i u pokretu.

00:05:32.147 --> 00:05:35.357
Postoji još mnogo primera,
toga da sami stvaramo sve što vidimo.

00:05:35.357 --> 00:05:37.580
ali ovo su samo dva.

NOTE Paragraph

00:05:37.580 --> 00:05:39.955
Ali neuronaučnici idu još dalje.

00:05:41.395 --> 00:05:46.496
Kažu da rekonstruišemo stvarnost.

00:05:46.496 --> 00:05:50.722
Pa, kada imam iskustvo koje opisujem
kao crveni paradajz,

00:05:50.722 --> 00:05:54.855
to iskustvo je zapravo
precizna rekonstrukcija

00:05:54.855 --> 00:05:56.970
svih svojstava pravog crvenog paradajza

00:05:56.970 --> 00:06:00.265
koji bi postojao čak i kada ne bih gledao.

NOTE Paragraph

00:06:01.595 --> 00:06:04.816
Pa, zašto neuronaučnici kažu
da ne samo da stvaramo,

00:06:04.816 --> 00:06:06.696
već i rekonstruišemo?

00:06:06.696 --> 00:06:09.227
Pa, standardni argument

00:06:09.227 --> 00:06:11.781
je uglavnom evolucione prirode.

00:06:12.941 --> 00:06:15.380
Oni naši preci koji su mogli
da vide preciznije

00:06:15.380 --> 00:06:20.233
imali su prednost u odnosu na one
koji su videli slabije,

00:06:20.233 --> 00:06:23.149
i zato je bila veća verovatnoća
da će oni preneti svoje gene.

00:06:23.149 --> 00:06:26.380
Mi smo preci onih
koji su videli preciznije,

00:06:26.380 --> 00:06:29.149
pa zato možemo da se uzdamo da su,
u normalnom slučaju,

00:06:29.149 --> 00:06:31.680
naša opažanja tačna.

00:06:31.680 --> 00:06:35.375
Vidimo ovo u standardnim udžbenicima.

00:06:35.375 --> 00:06:37.369
Jedan, na primer, kaže:

00:06:37.369 --> 00:06:39.340
"U evolucionom smislu,

00:06:39.340 --> 00:06:43.383
vid je koristan baš zato
što je tako precizan."

00:06:43.383 --> 00:06:48.181
Dakle, ideja je da su
precizna opažanja bolja opažanja.

00:06:48.181 --> 00:06:50.325
Daju nam prednost u preživljavanju.

NOTE Paragraph

00:06:50.325 --> 00:06:52.160
Pa, da li je ovo tačno?

00:06:52.160 --> 00:06:54.899
Je li ovo tačna interpretacija
teorije evolucije?

00:06:54.899 --> 00:06:58.280
Hajde da prvo pogledamo
par primera iz prirode.

NOTE Paragraph

00:06:58.800 --> 00:07:01.238
Ova vrsta australijskih krasaca

00:07:01.238 --> 00:07:04.349
je hrapava, sjajna i smeđe boje.

00:07:04.349 --> 00:07:06.694
Ženka ne može da leti.

00:07:06.694 --> 00:07:10.711
Mužjak leti, naravno,
u potrazi za dobrom ženkom.

00:07:10.711 --> 00:07:14.659
Kada je pronađe, sleće i pari se.

00:07:14.659 --> 00:07:17.130
U pozadini, postoji još jedna vrsta.

00:07:17.130 --> 00:07:18.464
Homo sapijens.

00:07:18.464 --> 00:07:21.531
Mužjak ove vrste ima masivan mozak

00:07:21.531 --> 00:07:25.479
koji koristi u potrazi za hladnim pivom.

00:07:25.889 --> 00:07:27.168
(Smeh)

00:07:27.168 --> 00:07:29.542
I kada ga pronađe, iskapi ga,

00:07:29.542 --> 00:07:32.932
i ponekad samo ostavi flašu iza sebe.

00:07:32.932 --> 00:07:37.180
E sad, kako to već biva,
ove flaše su hrapave, sjajne,

00:07:37.180 --> 00:07:41.320
i baš takve braon boje
da mogu da zagolicaju maštu ovih buba.

00:07:42.772 --> 00:07:46.235
Mužjaci se sjate preko flaša
u pokušaju da se pare.

00:07:47.582 --> 00:07:50.369
Izgube svo zanimanje za prave ženke.

00:07:50.369 --> 00:07:54.572
Klasična priča gde mužjak
napušta ženku zbog flaše.

00:07:54.572 --> 00:07:57.519
(Smeh) (Aplauz)

00:07:59.402 --> 00:08:01.773
Vrsta je skoro izumrla.

00:08:02.443 --> 00:08:06.732
Australija je morala da promeni
izgled flaša da bi spasila svoje bube.

00:08:06.732 --> 00:08:09.752
(Smeh)

00:08:09.752 --> 00:08:12.960
Mužjaci su uspešno nalazili ženke

00:08:12.960 --> 00:08:16.398
hiljadama, možda čak i milionima godina.

00:08:16.398 --> 00:08:20.832
Činilo se da su doživljavali stvarnost
takvu kakva jeste, ali očigledno nisu.

00:08:20.832 --> 00:08:23.689
Evolucija im je dala nagoveštaj.

00:08:23.689 --> 00:08:28.425
Ženka je sve što je hrapavo,
sjajno i braon,

00:08:28.425 --> 00:08:30.701
što veće to bolje.

00:08:30.701 --> 00:08:32.535
(Smeh)

00:08:32.535 --> 00:08:34.835
Čak i nakon što bi prešao preko cele flaše

00:08:34.835 --> 00:08:37.945
mužjak ne bi mogao
da shvati da je pogrešio.

NOTE Paragraph

00:08:37.945 --> 00:08:41.590
Moglo bi se reći, bube, naravno,
jako su jednostavna stvorenja,

00:08:41.590 --> 00:08:43.448
ali sigurno ne i sisari.

00:08:43.448 --> 00:08:46.165
Sisari se ne oslanjaju na trikove.

00:08:46.165 --> 00:08:52.178
Pa nećemo se zadržavati na ovome,
ali shvatate poentu. (Smeh)

NOTE Paragraph

00:08:52.178 --> 00:08:55.336
Ovo nas tera da postavimo
važno tehničko pitanje:

00:08:55.336 --> 00:08:58.267
Da li prirodna selekcija
zaista ide u prilog

00:08:58.267 --> 00:09:01.877
doživljavanju stvarnosti
takva kakva jeste?

00:09:01.877 --> 00:09:05.413
Srećom, ne moramo
da odmahnemo rukom i nagađamo;

00:09:05.413 --> 00:09:08.594
evolucija je matematički precizna teorija.

00:09:08.594 --> 00:09:11.567
Možemo koristiti jednačine evolucije
da bismo proverili.

00:09:11.567 --> 00:09:13.960
Možemo uzeti različite organizme
i posmatratati

00:09:13.960 --> 00:09:16.300
kako se takmiče u veštačkim uslovima,

00:09:16.300 --> 00:09:18.483
i videti koji preživljavaju
i koji napreduju,

00:09:18.483 --> 00:09:21.806
čiji senzorni sistemi su najsposobniji.

NOTE Paragraph

00:09:21.806 --> 00:09:25.891
Ključni pojam u ovim
jednačinama je sposobnost.

00:09:25.891 --> 00:09:28.586
Uzmimo u obzir ovaj odrezak:

00:09:29.956 --> 00:09:32.918
Šta on čini za sposobnost neke životinje?

00:09:33.438 --> 00:09:39.454
Pa za gladnog lava koji bi jeo,
povećava sposobnost.

00:09:40.179 --> 00:09:44.773
Za sitog lava koji bi se pario,
ne povećava.

00:09:46.053 --> 00:09:49.924
A za zeca u bilo kom stanju,
ne povećava sposobnost,

00:09:49.924 --> 00:09:54.048
tako da ona zapravo zavisi od stvarnosti
takve kakva jeste, da,

00:09:54.048 --> 00:09:58.236
ali takođe i od organizma,
njegovog stanja i aktivnosti.

00:09:58.236 --> 00:10:01.789
Sposobnost nije isto što i stvarnost
takva kakva jeste,

00:10:01.789 --> 00:10:05.272
i sposobnost organizma,
a ne stvarnost takva kakva jeste,

00:10:05.272 --> 00:10:09.451
zapravo je ono oko čega se vrti
jednačina evolucije.

NOTE Paragraph

00:10:09.451 --> 00:10:12.642
Pa, u mojoj laboratoriji,

00:10:12.642 --> 00:10:16.417
pokretali smo stotine hiljada
simulacija igara evolucije

00:10:16.417 --> 00:10:19.482
sa mnogo različitih
nasumično odabranih svetova

00:10:19.482 --> 00:10:23.661
i organizama koji se takmiče
za resurse u tim svetovima.

00:10:23.661 --> 00:10:27.980
Neki od organizama vide celu stvarnost,

00:10:27.980 --> 00:10:29.869
drugi vide samo njen deo,

00:10:29.869 --> 00:10:31.974
a neki ništa,

00:10:31.974 --> 00:10:33.740
samo imaju sposobnost.

00:10:34.240 --> 00:10:35.820
Ko pobeđuje?

NOTE Paragraph

00:10:36.290 --> 00:10:39.255
Pa, žao mi je što ovo
moram da vam saopštim,

00:10:39.255 --> 00:10:42.255
ali percepcija stvarnosti izumire.

00:10:42.255 --> 00:10:44.164
U skoro svakoj simulaciji,

00:10:44.164 --> 00:10:46.346
organizmi koji nisu videli
ništa od stvarnost

00:10:46.346 --> 00:10:48.436
već su samo bili naštimovani na sposobnost

00:10:48.436 --> 00:10:53.560
doveli su do izumiranja sve organizme
koji su videli stvarnost takvu kakva je.

00:10:53.560 --> 00:10:58.400
Dakle, evolucija ne favorizuje
verodostojne,

00:10:58.400 --> 00:10:59.906
odnosno precizne percepcije.

00:10:59.906 --> 00:11:03.668
Ove percepcije stvarnosti izumiru.

NOTE Paragraph

00:11:03.668 --> 00:11:05.688
Ovo je pomalo iznenađujuće.

00:11:05.688 --> 00:11:09.370
Kako može biti da neposmatranje
sveta precizno zapravo

00:11:09.370 --> 00:11:11.190
daje prednost u preživljavanju?

00:11:11.190 --> 00:11:13.303
Suprotno je intuiciji.

00:11:13.303 --> 00:11:15.138
Ali setimo se bube.

00:11:15.138 --> 00:11:18.899
Buba je preživljavala hiljadama,
možda milionima godina,

00:11:18.899 --> 00:11:21.593
koristeći se jednostavnim
trikovima i nagoveštajima.

00:11:21.593 --> 00:11:24.770
Ono što nam jednačina evolucije govori je

00:11:24.770 --> 00:11:30.413
da su svi organizmi, uključujući i nas,
u istom sosu kao i bube.

00:11:30.413 --> 00:11:32.343
Mi ne vidimo stvarnost takvu kakva je.

00:11:32.343 --> 00:11:36.615
Oblikovani smo trikovima i nagoveštajima
koji nas održavaju u životu.

NOTE Paragraph

00:11:36.615 --> 00:11:38.635
Ipak,

00:11:38.635 --> 00:11:40.702
treba nam pomoć u intuiciji.

00:11:40.702 --> 00:11:45.485
Kako neopažanje stvarnosti takve kakva je
može biti korisno?

00:11:45.485 --> 00:11:49.154
Srećom, imamo veoma korisnu metaforu:

00:11:49.154 --> 00:11:51.986
desktop interfejs na kompjuteru.

00:11:51.986 --> 00:11:56.119
Pogledajmo tu plavu ikonicu za TED govor
koji pišete.

00:11:56.119 --> 00:12:00.123
Sada, ikona je plava i četvrtasta

00:12:00.123 --> 00:12:02.504
i smeštena u donjem desnom uglu desktopa.

00:12:03.324 --> 00:12:07.510
Da li to znači da je sama tekst datoteka
na kompjuteru plava,

00:12:08.200 --> 00:12:11.955
četvrtasta i smeštena
u donjem desnom uglu kompjutera?

00:12:11.955 --> 00:12:13.278
Naravno da ne.

00:12:13.278 --> 00:12:17.987
Svako ko tako misli
pogrešno tumači svrhu interfejsa.

00:12:17.987 --> 00:12:20.755
Nije tu da pokaže
kakva je stvarnost kompjutera.

00:12:20.755 --> 00:12:23.680
Zapravo, tu je da je sakrije.

00:12:23.680 --> 00:12:25.555
Ne želite da znate o diodama

00:12:25.555 --> 00:12:27.595
i rezistorima i svim megabajtima softvera.

00:12:27.595 --> 00:12:31.166
Kad biste morali da se bakćete time,
nikada ne biste ni napisali svoj tekst

00:12:31.166 --> 00:12:32.651
ili možda izmenili fotografiju.

00:12:32.651 --> 00:12:37.138
Tako je ideja da nam je
evolucija dala interfejs

00:12:37.138 --> 00:12:41.443
koji krije stvarnost i navodi
naše prilagođavajuće ponašanje.

00:12:41.443 --> 00:12:44.461
Prostor i vreme, kako ih sada vidimo,

00:12:44.461 --> 00:12:46.635
su desktop.

00:12:46.635 --> 00:12:50.552
Fizički objekti su jednostavno
ikonice na tom desktopu.

NOTE Paragraph

00:12:50.552 --> 00:12:53.223
Postoiji i očigledan nedostatak.

00:12:53.223 --> 00:12:55.943
Hofman - ako mislite da je voz
koji se približava šinama

00:12:55.943 --> 00:12:58.361
brzinom od 320 kilometara na čas

00:12:58.361 --> 00:13:00.822
samo jedna od ikonica na vašem desktopu,

00:13:00.822 --> 00:13:02.607
zašto ne stojite onda ispred njega?

00:13:02.607 --> 00:13:05.320
I nakon što ste otišli,
zajedno sa svojom teorijom,

00:13:05.320 --> 00:13:08.554
znaćemo da je taj voz
nešto više od ikonice.

00:13:08.554 --> 00:13:10.597
Pa, ne bih stao ispred voza

00:13:10.597 --> 00:13:12.153
iz istog razloga

00:13:12.153 --> 00:13:16.448
zbog kojeg ne bih bezbrižno odvukao
tu ikonicu u kantu za otpatke:

00:13:16.448 --> 00:13:19.629
ne zato što tu ikonu
uzimam zdravo za gotovo -

00:13:19.629 --> 00:13:22.634
fajl nije stvarno plav ili četvrtast -

00:13:22.934 --> 00:13:25.260
ali uzimam je za ozbiljno.

00:13:25.260 --> 00:13:27.291
Mogao bih izgubiti nedelje posla.

00:13:27.291 --> 00:13:29.845
Slično tome, evolucija nas je oblikovala

00:13:29.845 --> 00:13:34.281
perceptivnim simbolima
koji su tu da nas održe u životu.

00:13:34.811 --> 00:13:37.276
Bolje da ih uzmemo za ozbiljno.

00:13:37.276 --> 00:13:39.481
Ako vidimo zmiju, ne uzmemo je u ruke.

00:13:40.391 --> 00:13:43.150
Ako vidimo liticu, ne skačemo s nje.

00:13:43.150 --> 00:13:45.260
Oni su dizajnirani da nas drže
na bezbednom,

00:13:45.260 --> 00:13:47.046
i trebalo bi da ih shvatimo ozbiljno.

00:13:47.046 --> 00:13:49.567
To ne znači da bi trebalo
da ih shvatamo bukvalno.

00:13:49.567 --> 00:13:51.671
To je logička greška.

NOTE Paragraph

00:13:51.671 --> 00:13:54.876
Još jedan nedostatak:
u ovome nema zapravo ništa novo.

00:13:54.876 --> 00:13:58.800
Fizičari su nam dugo govorili da metal
na tom vozu izgleda čvrsto

00:13:58.800 --> 00:14:00.798
ali zapravo je on većinom prazan prostor

00:14:00.798 --> 00:14:03.188
sa mikroskopskim česticama
koje zvrje naokolo.

00:14:03.188 --> 00:14:04.676
Ništa novo.

00:14:04.676 --> 00:14:06.880
Pa, i nije baš tako.

00:14:06.880 --> 00:14:10.920
To je kao kad bismo rekli:
"Znam da ta plava ikonica na dekstopu

00:14:10.920 --> 00:14:13.219
nije stvarnost kompjutera

00:14:13.219 --> 00:14:16.678
ali ako izvučem svoju lupu
i pogledam izbliza,

00:14:16.678 --> 00:14:18.489
vidim male piksele,

00:14:18.489 --> 00:14:20.950
i to je stvarnost kompjutera."

00:14:20.950 --> 00:14:24.758
Pa, baš i nije - još uvek smo
na desktopu, i u tome je stvar,

00:14:24.758 --> 00:14:27.754
te mikroskopske čestice su još uvek
u prostoru i vremenu:

00:14:27.754 --> 00:14:30.145
još uvek su u interfejsu.

00:14:30.145 --> 00:14:33.907
Govorim nešto mnogo radikalnije
u odnosu na one fizičare.

NOTE Paragraph

00:14:34.667 --> 00:14:36.200
Konačno, možete se suprotstaviti

00:14:36.200 --> 00:14:38.759
i reći da svi mi vidimo voz

00:14:38.759 --> 00:14:41.801
tako da niko od nas taj voz nije stvorio.

00:14:41.801 --> 00:14:43.891
Ali setimo se ovog primera.

00:14:43.891 --> 00:14:46.607
U ovom primeru, svi vidimo kocku,

00:14:47.597 --> 00:14:49.690
ali ekran je ravan,

00:14:49.690 --> 00:14:52.537
pa je tako kocka koju vidimo,
kocka koju smo sami stvorili.

00:14:53.736 --> 00:14:55.779
Svi vidimo kocku

00:14:55.779 --> 00:15:00.638
jer svi mi, svako od nas,
stvara kocku koju vidimo.

00:15:00.638 --> 00:15:02.698
Isto je i sa vozom.

00:15:02.698 --> 00:15:07.180
Svi vidimo voz jer svi vidimo voz
koji sami stvaramo,

00:15:07.180 --> 00:15:10.733
i isto je istinito za sve fizičke objekte.

NOTE Paragraph

00:15:11.423 --> 00:15:14.396
Svi smo naklonjeni mišljenju
da je percepcija

00:15:14.396 --> 00:15:17.396
nalik na prozor u stvarnost
takve kakva je.

00:15:17.396 --> 00:15:22.400
Teorija evolucije nam govori
da je ovo netačna interpretacija

00:15:22.400 --> 00:15:23.865
našeg opažanja.

00:15:25.095 --> 00:15:28.639
Umesto toga,
stvarnost je više nalik na 3D desktop

00:15:28.639 --> 00:15:31.936
koji je dizajniran da sakrije
kompleksnost stvarnog sveta

00:15:31.936 --> 00:15:33.802
i navodi naše ponašanje prilagođavanja.

00:15:34.282 --> 00:15:37.210
Prostor onakav kakav ga vidimo je desktop.

00:15:37.210 --> 00:15:40.236
Fizički objekti su samo ikonice
na tom desktopu.

NOTE Paragraph

00:15:41.456 --> 00:15:45.126
Navikli smo da mislimo da je Zemlja ravna
jer nam tako izgleda.

00:15:45.520 --> 00:15:48.654
Onda smo pomislili da je Zemlja
nepokretan centar stvarnosti

00:15:48.654 --> 00:15:50.378
jer nama ona tako izgleda.

00:15:50.378 --> 00:15:51.520
Pa nismo bili u pravu.

00:15:51.520 --> 00:15:54.190
Pogrešno smo tumačili naša opažanja.

00:15:54.910 --> 00:15:58.319
Sada verujemo
da su prostor, vreme i objekti

00:15:58.319 --> 00:16:00.933
priroda stvarnosti onakve kakva je.

00:16:01.453 --> 00:16:05.377
Teorija evolucije nam govori
da još jednom grešimo.

00:16:05.377 --> 00:16:10.416
Pogrešno tumačimo sadržaj
naših opažajnih iskustava.

00:16:10.416 --> 00:16:12.947
Ima nešto što postoji
i kada ne posmatramo,

00:16:12.947 --> 00:16:16.350
ali to nije vreme-prostor,
ni fizički objekti.

00:16:16.350 --> 00:16:19.378
Za nas je teško da napustimo
vreme-prostor i objekte

00:16:19.378 --> 00:16:22.861
kao što je za bubu da napusti flašu.

00:16:22.861 --> 00:16:27.279
Zašto? Jer smo slepi za svoje slepilo.

00:16:28.409 --> 00:16:30.756
Ali imamo prednost u odnosu na bubu:

00:16:30.756 --> 00:16:32.544
nauku i tehnologiju.

00:16:32.544 --> 00:16:34.935
Gledajući kroz teleskop

00:16:34.935 --> 00:16:39.571
otkrili smo da Zemlja nije
nepokretan centar stvarnosti,

00:16:39.571 --> 00:16:42.449
i gledajući kroz sočivo teorije evolucije

00:16:42.449 --> 00:16:44.771
otkrili smo da vreme-prostor i objekti

00:16:44.771 --> 00:16:47.139
nisu priroda stvarnosti.

00:16:47.139 --> 00:16:51.424
Kada imamo opažajno iskustvo koje sam
opisao kao crveni paradajz,

00:16:51.424 --> 00:16:54.361
ja sam u interakciji sa stvarnošću

00:16:54.361 --> 00:16:59.571
ali stvarnost nije crveni paradajz,
i nije mu čak ni nalik.

00:16:59.571 --> 00:17:04.972
Slično tome, kada primam iskustvo
koje opisujem kao lav ili šnicla,

00:17:04.972 --> 00:17:06.820
ja sam u interakciji sa stvarnosti,

00:17:06.820 --> 00:17:09.978
ali stvarnost nije lav ili šnicla.

00:17:09.978 --> 00:17:11.998
A ovde je i caka:

00:17:11.998 --> 00:17:16.688
kad primam opažajno iskustvo koje opisujem
kao mozak, ili neuron,

00:17:16.688 --> 00:17:18.778
ja sam u interakciji sa stvarnošću,

00:17:18.778 --> 00:17:22.307
ali stvarnost nije mozak ili neuron

00:17:22.307 --> 00:17:25.805
i nije ni nalik mozgu ili neuronu.

00:17:25.805 --> 00:17:30.584
Ta stvarnost, šta god da je,

00:17:30.584 --> 00:17:34.195
je stvaran izvor uzroka i posledica

00:17:34.195 --> 00:17:38.227
u svetu - ne mozak, ne neuroni.

00:17:38.227 --> 00:17:40.787
Mozak i neuroni
nemaju nikakvu stvarnu moć.

00:17:40.787 --> 00:17:43.698
Oni ne mogu da uzrokuju
nijedno od naših opažajnih iskustava,

00:17:43.698 --> 00:17:45.216
i nijedno naše ponašanje.

00:17:45.216 --> 00:17:50.592
Mozak i neuroni su skup simbola
specifični za svaku vrstu.

NOTE Paragraph

00:17:50.592 --> 00:17:53.273
Šta to znači za misteriju o svesnosti?

00:17:53.923 --> 00:17:57.916
Pa, otvara nove mogućnosti.

00:17:57.916 --> 00:17:59.611
Na primer,

00:17:59.611 --> 00:18:06.590
možda je stvarnost velika mašina
koja uzrokuje naše svesno iskustvo.

00:18:06.590 --> 00:18:10.260
Sumnjam u to, ali vredno je istražiti.

00:18:10.260 --> 00:18:15.609
Možda je stvarnost neka velika,
interaktivna mreža agenasa svesti,

00:18:15.609 --> 00:18:21.182
jednostavnih i složenih, koji međusobno
uzrokuju jedan drugom svesna iskustva.

00:18:21.182 --> 00:18:24.432
Zapravo, ovo nije tako luda ideja
kako se možda čini,

00:18:24.432 --> 00:18:26.052
i trenutno je istražujem.

NOTE Paragraph

00:18:26.592 --> 00:18:28.658
Ali u ovome je poenta:

00:18:28.658 --> 00:18:31.979
čim jednom napustimo naše
većinski intuitivno

00:18:31.979 --> 00:18:35.903
ali većinski lažnu pretpostavku
o prirodi stvarnosti,

00:18:35.903 --> 00:18:40.291
otvaraju nam se novi načini razmišljanja
o velikoj životnoj misteriji.

00:18:41.251 --> 00:18:45.860
Kladim se da će na kraju ispasti
da je stvarnost mnogo više fascinantna

00:18:45.860 --> 00:18:49.834
i neočekivana nego što smo i zamišljali.

NOTE Paragraph

00:18:49.834 --> 00:18:54.222
Teorija evolucije nam predstavlja
najveći izazov:

00:18:54.222 --> 00:18:59.364
izazov da prepoznamo da suština percepcije
nije u tome da vidimo istinu,

00:18:59.364 --> 00:19:03.460
već u tome da imamo decu.

00:19:03.460 --> 00:19:08.200
Usput, čak je i ovaj TED
samo u vašoj glavi.

NOTE Paragraph

00:19:08.200 --> 00:19:10.244
Hvala vam puno.

NOTE Paragraph

00:19:10.244 --> 00:19:13.632
(Aplauz)

NOTE Paragraph

00:19:20.786 --> 00:19:24.221
Kris Anderson: Ako ste ovo
stvarno Vi ovde, hvala vam.

00:19:24.221 --> 00:19:27.152
Ima mnogo u ovome.

00:19:27.152 --> 00:19:32.201
Mislim, pre svega, neki ljudi mogu postati
veoma depresivni i na samu ovu pomisao,

00:19:32.201 --> 00:19:35.970
ako evolucija ne favorizuje stvarnost,

00:19:35.970 --> 00:19:39.300
mislim, zar to u nekoj meri ne potcenjuje
naše napore ovde,

00:19:39.300 --> 00:19:42.364
ili svu našu mogućnost da mislimo
da možemo da mislimo o istini,

00:19:42.364 --> 00:19:45.520
možda čak uključujući vašu sopstvenu
teoriju, kad smo već kod toga?

NOTE Paragraph

00:19:45.540 --> 00:19:49.944
Donald Hofman: Pa, to nas ne sprečava
da se uspešno bavimo naukom.

00:19:49.944 --> 00:19:53.246
Ono što imamo je jedna teorija
za koju se ispostavilo da je pogrešna,

00:19:53.246 --> 00:19:57.215
da je iskustvo baš kao stvarnost
i stvarnost kao naše iskustvo.

00:19:57.215 --> 00:19:59.320
Za tu teoriju se ispostavilo
da je pogrešna.

00:19:59.320 --> 00:20:00.318
Okej, odbacićemo je.

00:20:00.318 --> 00:20:03.572
To nas ne sprečava da onda
stvaramo različite nove teorije

00:20:03.572 --> 00:20:04.930
o prirodi stvarnosti,

00:20:04.930 --> 00:20:08.535
pa je zapravo napredak prepoznati
neistinitost jedne od naših teorija.

00:20:08.535 --> 00:20:11.193
Tako nauka nastavlja normalno dalje.
Nema tu problema.

NOTE Paragraph

00:20:11.193 --> 00:20:13.794
K.A: Znači mislite da je moguće...

00:20:13.794 --> 00:20:17.904
To je super, ali kako Vi kažete,
mislim da je moguće da evolucija

00:20:17.904 --> 00:20:20.551
još uvek može da nas tera na rezonovanje.

NOTE Paragraph

00:20:20.551 --> 00:20:22.864
D.H: Da. To je veoma,
veoma dobro razmišljanje.

00:20:22.864 --> 00:20:27.391
Igre simulacije evolucije koje sam pokazao
ovde bile su baš o percepciji,

00:20:27.391 --> 00:20:29.969
i pokazuju da je naše opažanje oblikovano

00:20:29.969 --> 00:20:32.149
da nam ne prokaže stvarnost kakva jeste,

00:20:32.149 --> 00:20:36.122
ali to ne znači isto
za logiku ili matematiku.

00:20:36.122 --> 00:20:39.744
Nismo radili te simulacije,
ali kladim se da ćemo naći

00:20:39.744 --> 00:20:43.366
da postoje neki selekcioni pritisci
za našu logiku i našu matematiku

00:20:43.366 --> 00:20:45.572
koji su makar u pravcu istine.

00:20:45.572 --> 00:20:48.349
Mislim, ako ste kao ja,
matematika i logika vam nisu laki.

00:20:48.349 --> 00:20:51.570
Ne shvatamo ih baš kako treba,
ali makar pritisak selekcije nije

00:20:51.570 --> 00:20:53.908
jednoglasno protiv matematike i logike.

00:20:53.908 --> 00:20:57.448
Zato mislim da ćemo shvatiti da moramo
da posmatramo kognitivne sposobnosti

00:20:57.448 --> 00:20:59.852
jednu po jednu i vidimo
šta im evolucija čini.

00:20:59.852 --> 00:21:03.613
Ono što je istina za percepciju ne mora
biti i za matematiku i logiku.

NOTE Paragraph

00:21:03.613 --> 00:21:07.607
K.A: Mislim, stvarno ono što Vi
predlažete je vrsta moderne

00:21:07.607 --> 00:21:09.998
interpretacije sveta Džordža Barklija:

00:21:09.998 --> 00:21:12.947
svest uzrokuje materiju, a ne obrnuto.

NOTE Paragraph

00:21:12.947 --> 00:21:15.339
D.H: Pa, malko je drugačije od Barklija.

00:21:15.339 --> 00:21:18.441
Barkli je mislio da,
on je bio deista, i mislio je

00:21:18.441 --> 00:21:21.100
da je ultimativna priroda stvarnosti
Bog i tako dalje,

00:21:21.100 --> 00:21:23.850
ali ja ne idem u tom pravcu.

00:21:23.850 --> 00:21:26.545
Tako da je ipak malo drugačije.

00:21:27.725 --> 00:21:31.235
Ovo zovem svesni realizam.
Zapravo je to veoma drugačiji pristup.

NOTE Paragraph

00:21:31.235 --> 00:21:34.825
K.A: Done, bukvalno bih sa Vama pričao
satima, i nadam se da ćemo to i moći.

NOTE Paragraph

00:21:34.825 --> 00:21:37.298
Hvala Vam mnogo za ovo.
D.H: Hvala Vama. (Aplauz)