1
00:00:00,835 --> 00:00:02,901
Volim dobru misteriju,

2
00:00:02,901 --> 00:00:07,313
i oduševljavam se najvećim nerešenim
misterijama u nauci,

3
00:00:07,313 --> 00:00:09,271
možda jer je to za mene lično.

4
00:00:09,681 --> 00:00:11,539
Radi se o tome ko smo mi,

5
00:00:11,539 --> 00:00:13,656
i ne mogu da ne budem radoznao.

6
00:00:14,186 --> 00:00:16,275
Misterija je ovo:

7
00:00:16,275 --> 00:00:19,710
kakav je odnos između mozga

8
00:00:19,710 --> 00:00:21,221
i svesnog iskustva

9
00:00:21,221 --> 00:00:23,891
kao što je recimo osećaj ukusa čokolade

10
00:00:23,891 --> 00:00:25,665
ili dodir somota?

11
00:00:26,805 --> 00:00:28,389
Sada, ova misterija nije nova.

12
00:00:28,999 --> 00:00:32,598
U godini 1868, Tomas Haksli je napisao:

13
00:00:32,598 --> 00:00:37,892
"Kako to da nešto
tako izuzetno kao svest nastaje

14
00:00:37,892 --> 00:00:41,259
kao rezultat nadraživanja nervnog tkiva,

15
00:00:41,259 --> 00:00:43,325
a istovremeno je isto tako neshvatljivo

16
00:00:43,325 --> 00:00:47,378
kao pojavljivanje duha
kada Aladin protrlja čarbnu lampu?"

17
00:00:49,268 --> 00:00:51,545
Haksli je znao da su moždana aktivnost

18
00:00:51,545 --> 00:00:54,819
i svesno iskustvo povezani,

19
00:00:54,819 --> 00:00:56,978
ali nije znao kako.

20
00:00:56,978 --> 00:01:00,299
Za nauku njegovog doba,
to je bila misterija.

21
00:01:00,299 --> 00:01:02,435
U godinama nakon Hakslija,

22
00:01:02,435 --> 00:01:05,801
nauka je spoznala mnogo toga 
o moždanoj aktivnosti,

23
00:01:05,801 --> 00:01:07,822
ali odnos između moždane aktivnosti

24
00:01:07,822 --> 00:01:10,910
i svesnog iskustva je ostao misterija.

25
00:01:10,910 --> 00:01:14,555
Zašto? Zašto je bilo tako malo napretka?

26
00:01:14,555 --> 00:01:19,414
Pa, neki stručnjaci smatraju
da ne možemo rešiti ovaj problem

27
00:01:19,414 --> 00:01:23,213
jer nam nedostaju neophodni
koncepti i inteligencija.

28
00:01:23,883 --> 00:01:27,952
Ne očekujemo od majmuna da rešavaju
probleme kvantne mehanike,

29
00:01:27,952 --> 00:01:32,117
i izgleda, isto tako ne možemo očekivati
da naša vrsta može rešiti ovaj problem.

30
00:01:32,527 --> 00:01:35,661
Pa, ne slažem se.
Ja sam malo više optimističan.

31
00:01:35,661 --> 00:01:38,703
Mislim da smo jednostavno
napravili pogrešnu pretpostavku.

32
00:01:38,703 --> 00:01:42,209
Čim to popravimo, možda bismo
i mogli rešiti ovaj problem.

33
00:01:42,209 --> 00:01:44,776
Danas bih da vam ispričam
kakva je to pretpostavka,

34
00:01:44,776 --> 00:01:47,384
zašto je pogrešna, i kako to popraviti.

35
00:01:47,874 --> 00:01:49,568
Hajde da krenemo od pitanja:

36
00:01:49,778 --> 00:01:52,866
Da li vidimo stvarnost
onakvu kakva ona jeste?

37
00:01:52,866 --> 00:01:54,561
Otvorim oči,

38
00:01:54,561 --> 00:01:59,498
i doživim iskustvo koje opisujem kao
crveni paradajz na metar udaljen od mene.

39
00:02:00,606 --> 00:02:03,849
Kao rezultat, verujem da i u stvarnosti

40
00:02:03,849 --> 00:02:06,491
postoji crveni paradajz
na metar udaljenosti.

41
00:02:06,751 --> 00:02:11,615
Onda zatvorim oči, i moje iskustvo
se menja u sivo polje,

42
00:02:12,425 --> 00:02:17,591
ali da li je u stvarnosti još uvek
na metar od mene taj crveni paradajz?

43
00:02:18,361 --> 00:02:21,913
Mislim da jeste,
ali da li je moguće i da nisam u pravu?

44
00:02:21,913 --> 00:02:26,511
Da li je moguće da nisam dobro protumačio
prirodu mojih opažanja?

45
00:02:27,351 --> 00:02:30,551
I ranije smo pogrešno
tumačili naša opažanja.

46
00:02:30,551 --> 00:02:34,010
Mislili smo da je Zemlja ravna ploča,
jer nam tako izgleda.

47
00:02:34,707 --> 00:02:37,586
Pitagora je otkrio da nismo bili u pravu.

48
00:02:37,586 --> 00:02:41,598
Onda smo mislili da je Zemlja
centar svemira,

49
00:02:41,603 --> 00:02:43,506
opet jer nam tako izgleda.

50
00:02:44,406 --> 00:02:49,312
Kopernik i Galileo su još jednom otkrili
da nismo u pravu.

51
00:02:49,312 --> 00:02:53,400
Galileo se onda zapitao da li je moguće
da pogrešno tumačimo naša opažanja

52
00:02:53,400 --> 00:02:54,908
i na druge načine.

53
00:02:54,908 --> 00:02:59,917
Napisao je: "Mislim da ukusi,
mirisi, boje i tako dalje,

54
00:02:59,917 --> 00:03:01,921
obitavaju u našoj svesti.

55
00:03:02,291 --> 00:03:08,043
Zato, ako bi živa bića nestala,
i sve ove stvari bi nestale sa njima."

56
00:03:08,955 --> 00:03:10,794
Pa, ovo je zapanjujuća tvrdnja.

57
00:03:11,184 --> 00:03:12,995
Možda je Galileo u pravu?

58
00:03:12,995 --> 00:03:17,593
Možda stvarno toliko pogrešno
tumačimo naša opažanja?

59
00:03:17,593 --> 00:03:20,154
Šta moderna nauka ima o ovome da kaže?

60
00:03:20,704 --> 00:03:25,928
Pa, neuronaučnici kažu
da se oko trećina moždane kore

61
00:03:25,928 --> 00:03:27,786
bavi vidom.

62
00:03:27,786 --> 00:03:31,292
Kada jednostavno otvorimo oči
i pogledamo ovu prostoriju,

63
00:03:31,292 --> 00:03:35,564
milijarde neurona i bilioni sinapsi
se uključuju.

64
00:03:35,564 --> 00:03:37,172
To je pomalo iznenađujuće

65
00:03:37,172 --> 00:03:39,813
jer u meri u kojoj uopšte
razmišljamo o vidu,

66
00:03:39,813 --> 00:03:42,650
razmišljamo o njemu kao o kameri.

67
00:03:42,650 --> 00:03:46,590
On nam samo daje sliku
objektivne stvarnosti takva kakva jeste.

68
00:03:46,590 --> 00:03:50,290
I postoji deo vida koji je baš kao kamera:

69
00:03:50,290 --> 00:03:54,929
oko ima sočivo koje fokusira sliku
u zadnjem delu oka

70
00:03:54,929 --> 00:03:58,319
gde se nalazi 130 miliona fotoreceptora,

71
00:03:58,319 --> 00:04:02,219
pa je oko kao kamera sa 130 megapiksela.

72
00:04:02,219 --> 00:04:05,702
Ali to ne objašnjava milijarde neurona

73
00:04:05,702 --> 00:04:09,324
i bilione sinapsi
koje su tokom vida aktivne.

74
00:04:09,324 --> 00:04:11,623
Šta ti neuroni rade?

75
00:04:11,623 --> 00:04:15,830
Pa, neuronaučnici kažu da oni stvaraju,
u realnom vremenu,

76
00:04:15,830 --> 00:04:20,160
sve oblike, objekte, boje
i pokrete koje vidimo.

77
00:04:20,160 --> 00:04:23,651
Osećaj je kao da samo pravimo fotografiju
ove prostorije onakva kakva je,

78
00:04:23,651 --> 00:04:27,226
ali zapravo, stvaramo sliku
svega što vidimo.

79
00:04:27,226 --> 00:04:30,407
Ne stvaramo sliku celog sveta odjednom.

80
00:04:30,407 --> 00:04:33,172
Stvaramo ono što nam u trenutku treba.

81
00:04:33,542 --> 00:04:36,909
Pa, postoje mnoge demonstracije
koje su prilično ubedljive

82
00:04:36,909 --> 00:04:38,720
da sami stvaramo sve što vidimo.

83
00:04:38,720 --> 00:04:40,763
Pokazaću vam dve.

84
00:04:40,763 --> 00:04:46,529
U ovom primeru, vidimo crvene diskove
kojima su odsečeni delovi

85
00:04:46,529 --> 00:04:49,470
ali ako samo malo zarotiram diskove,

86
00:04:49,470 --> 00:04:54,207
odjednom vidimo 3D kocku
koja se pojavljuje na ekranu.

87
00:04:54,207 --> 00:04:57,040
Ekran je, naravno, ravan,

88
00:04:57,040 --> 00:04:59,640
pa trodimenzionalna kocka koju vidimo

89
00:04:59,640 --> 00:05:02,617
mora biti naša konstrukcija.

90
00:05:03,397 --> 00:05:05,310
U sledećem primeru,

91
00:05:05,310 --> 00:05:09,534
vidimo svetleće plave pruge
sa prilično jasnim ivicama

92
00:05:09,534 --> 00:05:12,718
koje se pomeraju preko tačkastog polja.

93
00:05:13,708 --> 00:05:16,845
Zapravo, nijedna tačka se ne pomera.

94
00:05:16,845 --> 00:05:21,466
Sve što radim je da od kadra do kadra
menjam boju tačaka

95
00:05:21,466 --> 00:05:23,927
iz plave u crnu, ili iz crne u plavu.

96
00:05:23,927 --> 00:05:25,761
Ali kada ovo radim brzo,

97
00:05:25,761 --> 00:05:29,476
vizuelni sistem stvara sliku
svetlećih plavih pruga

98
00:05:29,476 --> 00:05:32,147
sa jasnim ivicama i u pokretu.

99
00:05:32,147 --> 00:05:35,357
Postoji još mnogo primera,
toga da sami stvaramo sve što vidimo.

100
00:05:35,357 --> 00:05:37,580
ali ovo su samo dva.

101
00:05:37,580 --> 00:05:39,955
Ali neuronaučnici idu još dalje.

102
00:05:41,395 --> 00:05:46,496
Kažu da rekonstruišemo stvarnost.

103
00:05:46,496 --> 00:05:50,722
Pa, kada imam iskustvo koje opisujem
kao crveni paradajz,

104
00:05:50,722 --> 00:05:54,855
to iskustvo je zapravo
precizna rekonstrukcija

105
00:05:54,855 --> 00:05:56,970
svih svojstava pravog crvenog paradajza

106
00:05:56,970 --> 00:06:00,265
koji bi postojao čak i kada ne bih gledao.

107
00:06:01,595 --> 00:06:04,816
Pa, zašto neuronaučnici kažu
da ne samo da stvaramo,

108
00:06:04,816 --> 00:06:06,696
već i rekonstruišemo?

109
00:06:06,696 --> 00:06:09,227
Pa, standardni argument

110
00:06:09,227 --> 00:06:11,781
je uglavnom evolucione prirode.

111
00:06:12,941 --> 00:06:15,380
Oni naši preci koji su mogli
da vide preciznije

112
00:06:15,380 --> 00:06:20,233
imali su prednost u odnosu na one
koji su videli slabije,

113
00:06:20,233 --> 00:06:23,149
i zato je bila veća verovatnoća
da će oni preneti svoje gene.

114
00:06:23,149 --> 00:06:26,380
Mi smo preci onih
koji su videli preciznije,

115
00:06:26,380 --> 00:06:29,149
pa zato možemo da se uzdamo da su,
u normalnom slučaju,

116
00:06:29,149 --> 00:06:31,680
naša opažanja tačna.

117
00:06:31,680 --> 00:06:35,375
Vidimo ovo u standardnim udžbenicima.

118
00:06:35,375 --> 00:06:37,369
Jedan, na primer, kaže:

119
00:06:37,369 --> 00:06:39,340
"U evolucionom smislu,

120
00:06:39,340 --> 00:06:43,383
vid je koristan baš zato
što je tako precizan."

121
00:06:43,383 --> 00:06:48,181
Dakle, ideja je da su
precizna opažanja bolja opažanja.

122
00:06:48,181 --> 00:06:50,325
Daju nam prednost u preživljavanju.

123
00:06:50,325 --> 00:06:52,160
Pa, da li je ovo tačno?

124
00:06:52,160 --> 00:06:54,899
Je li ovo tačna interpretacija
teorije evolucije?

125
00:06:54,899 --> 00:06:58,280
Hajde da prvo pogledamo
par primera iz prirode.

126
00:06:58,800 --> 00:07:01,238
Ova vrsta australijskih krasaca

127
00:07:01,238 --> 00:07:04,349
je hrapava, sjajna i smeđe boje.

128
00:07:04,349 --> 00:07:06,694
Ženka ne može da leti.

129
00:07:06,694 --> 00:07:10,711
Mužjak leti, naravno,
u potrazi za dobrom ženkom.

130
00:07:10,711 --> 00:07:14,659
Kada je pronađe, sleće i pari se.

131
00:07:14,659 --> 00:07:17,130
U pozadini, postoji još jedna vrsta.

132
00:07:17,130 --> 00:07:18,464
Homo sapijens.

133
00:07:18,464 --> 00:07:21,531
Mužjak ove vrste ima masivan mozak

134
00:07:21,531 --> 00:07:25,479
koji koristi u potrazi za hladnim pivom.

135
00:07:25,889 --> 00:07:27,168
(Smeh)

136
00:07:27,168 --> 00:07:29,542
I kada ga pronađe, iskapi ga,

137
00:07:29,542 --> 00:07:32,932
i ponekad samo ostavi flašu iza sebe.

138
00:07:32,932 --> 00:07:37,180
E sad, kako to već biva,
ove flaše su hrapave, sjajne,

139
00:07:37,180 --> 00:07:41,320
i baš takve braon boje
da mogu da zagolicaju maštu ovih buba.

140
00:07:42,772 --> 00:07:46,235
Mužjaci se sjate preko flaša
u pokušaju da se pare.

141
00:07:47,582 --> 00:07:50,369
Izgube svo zanimanje za prave ženke.

142
00:07:50,369 --> 00:07:54,572
Klasična priča gde mužjak
napušta ženku zbog flaše.

143
00:07:54,572 --> 00:07:57,519
(Smeh) (Aplauz)

144
00:07:59,402 --> 00:08:01,773
Vrsta je skoro izumrla.

145
00:08:02,443 --> 00:08:06,732
Australija je morala da promeni
izgled flaša da bi spasila svoje bube.

146
00:08:06,732 --> 00:08:09,752
(Smeh)

147
00:08:09,752 --> 00:08:12,960
Mužjaci su uspešno nalazili ženke

148
00:08:12,960 --> 00:08:16,398
hiljadama, možda čak i milionima godina.

149
00:08:16,398 --> 00:08:20,832
Činilo se da su doživljavali stvarnost
takvu kakva jeste, ali očigledno nisu.

150
00:08:20,832 --> 00:08:23,689
Evolucija im je dala nagoveštaj.

151
00:08:23,689 --> 00:08:28,425
Ženka je sve što je hrapavo,
sjajno i braon,

152
00:08:28,425 --> 00:08:30,701
što veće to bolje.

153
00:08:30,701 --> 00:08:32,535
(Smeh)

154
00:08:32,535 --> 00:08:34,835
Čak i nakon što bi prešao preko cele flaše

155
00:08:34,835 --> 00:08:37,945
mužjak ne bi mogao
da shvati da je pogrešio.

156
00:08:37,945 --> 00:08:41,590
Moglo bi se reći, bube, naravno,
jako su jednostavna stvorenja,

157
00:08:41,590 --> 00:08:43,448
ali sigurno ne i sisari.

158
00:08:43,448 --> 00:08:46,165
Sisari se ne oslanjaju na trikove.

159
00:08:46,165 --> 00:08:52,178
Pa nećemo se zadržavati na ovome,
ali shvatate poentu. (Smeh)

160
00:08:52,178 --> 00:08:55,336
Ovo nas tera da postavimo
važno tehničko pitanje:

161
00:08:55,336 --> 00:08:58,267
Da li prirodna selekcija
zaista ide u prilog

162
00:08:58,267 --> 00:09:01,877
doživljavanju stvarnosti
takva kakva jeste?

163
00:09:01,877 --> 00:09:05,413
Srećom, ne moramo
da odmahnemo rukom i nagađamo;

164
00:09:05,413 --> 00:09:08,594
evolucija je matematički precizna teorija.

165
00:09:08,594 --> 00:09:11,567
Možemo koristiti jednačine evolucije
da bismo proverili.

166
00:09:11,567 --> 00:09:13,960
Možemo uzeti različite organizme
i posmatratati

167
00:09:13,960 --> 00:09:16,300
kako se takmiče u veštačkim uslovima,

168
00:09:16,300 --> 00:09:18,483
i videti koji preživljavaju
i koji napreduju,

169
00:09:18,483 --> 00:09:21,806
čiji senzorni sistemi su najsposobniji.

170
00:09:21,806 --> 00:09:25,891
Ključni pojam u ovim
jednačinama je sposobnost.

171
00:09:25,891 --> 00:09:28,586
Uzmimo u obzir ovaj odrezak:

172
00:09:29,956 --> 00:09:32,918
Šta on čini za sposobnost neke životinje?

173
00:09:33,438 --> 00:09:39,454
Pa za gladnog lava koji bi jeo,
povećava sposobnost.

174
00:09:40,179 --> 00:09:44,773
Za sitog lava koji bi se pario,
ne povećava.

175
00:09:46,053 --> 00:09:49,924
A za zeca u bilo kom stanju,
ne povećava sposobnost,

176
00:09:49,924 --> 00:09:54,048
tako da ona zapravo zavisi od stvarnosti
takve kakva jeste, da,

177
00:09:54,048 --> 00:09:58,236
ali takođe i od organizma,
njegovog stanja i aktivnosti.

178
00:09:58,236 --> 00:10:01,789
Sposobnost nije isto što i stvarnost
takva kakva jeste,

179
00:10:01,789 --> 00:10:05,272
i sposobnost organizma,
a ne stvarnost takva kakva jeste,

180
00:10:05,272 --> 00:10:09,451
zapravo je ono oko čega se vrti
jednačina evolucije.

181
00:10:09,451 --> 00:10:12,642
Pa, u mojoj laboratoriji,

182
00:10:12,642 --> 00:10:16,417
pokretali smo stotine hiljada
simulacija igara evolucije

183
00:10:16,417 --> 00:10:19,482
sa mnogo različitih
nasumično odabranih svetova

184
00:10:19,482 --> 00:10:23,661
i organizama koji se takmiče
za resurse u tim svetovima.

185
00:10:23,661 --> 00:10:27,980
Neki od organizama vide celu stvarnost,

186
00:10:27,980 --> 00:10:29,869
drugi vide samo njen deo,

187
00:10:29,869 --> 00:10:31,974
a neki ništa,

188
00:10:31,974 --> 00:10:33,740
samo imaju sposobnost.

189
00:10:34,240 --> 00:10:35,820
Ko pobeđuje?

190
00:10:36,290 --> 00:10:39,255
Pa, žao mi je što ovo
moram da vam saopštim,

191
00:10:39,255 --> 00:10:42,255
ali percepcija stvarnosti izumire.

192
00:10:42,255 --> 00:10:44,164
U skoro svakoj simulaciji,

193
00:10:44,164 --> 00:10:46,346
organizmi koji nisu videli
ništa od stvarnost

194
00:10:46,346 --> 00:10:48,436
već su samo bili naštimovani na sposobnost

195
00:10:48,436 --> 00:10:53,560
doveli su do izumiranja sve organizme
koji su videli stvarnost takvu kakva je.

196
00:10:53,560 --> 00:10:58,400
Dakle, evolucija ne favorizuje
verodostojne,

197
00:10:58,400 --> 00:10:59,906
odnosno precizne percepcije.

198
00:10:59,906 --> 00:11:03,668
Ove percepcije stvarnosti izumiru.

199
00:11:03,668 --> 00:11:05,688
Ovo je pomalo iznenađujuće.

200
00:11:05,688 --> 00:11:09,370
Kako može biti da neposmatranje
sveta precizno zapravo

201
00:11:09,370 --> 00:11:11,190
daje prednost u preživljavanju?

202
00:11:11,190 --> 00:11:13,303
Suprotno je intuiciji.

203
00:11:13,303 --> 00:11:15,138
Ali setimo se bube.

204
00:11:15,138 --> 00:11:18,899
Buba je preživljavala hiljadama,
možda milionima godina,

205
00:11:18,899 --> 00:11:21,593
koristeći se jednostavnim
trikovima i nagoveštajima.

206
00:11:21,593 --> 00:11:24,770
Ono što nam jednačina evolucije govori je

207
00:11:24,770 --> 00:11:30,413
da su svi organizmi, uključujući i nas,
u istom sosu kao i bube.

208
00:11:30,413 --> 00:11:32,343
Mi ne vidimo stvarnost takvu kakva je.

209
00:11:32,343 --> 00:11:36,615
Oblikovani smo trikovima i nagoveštajima
koji nas održavaju u životu.

210
00:11:36,615 --> 00:11:38,635
Ipak,

211
00:11:38,635 --> 00:11:40,702
treba nam pomoć u intuiciji.

212
00:11:40,702 --> 00:11:45,485
Kako neopažanje stvarnosti takve kakva je
može biti korisno?

213
00:11:45,485 --> 00:11:49,154
Srećom, imamo veoma korisnu metaforu:

214
00:11:49,154 --> 00:11:51,986
desktop interfejs na kompjuteru.

215
00:11:51,986 --> 00:11:56,119
Pogledajmo tu plavu ikonicu za TED govor
koji pišete.

216
00:11:56,119 --> 00:12:00,123
Sada, ikona je plava i četvrtasta

217
00:12:00,123 --> 00:12:02,504
i smeštena u donjem desnom uglu desktopa.

218
00:12:03,324 --> 00:12:07,510
Da li to znači da je sama tekst datoteka
na kompjuteru plava,

219
00:12:08,200 --> 00:12:11,955
četvrtasta i smeštena
u donjem desnom uglu kompjutera?

220
00:12:11,955 --> 00:12:13,278
Naravno da ne.

221
00:12:13,278 --> 00:12:17,987
Svako ko tako misli
pogrešno tumači svrhu interfejsa.

222
00:12:17,987 --> 00:12:20,755
Nije tu da pokaže
kakva je stvarnost kompjutera.

223
00:12:20,755 --> 00:12:23,680
Zapravo, tu je da je sakrije.

224
00:12:23,680 --> 00:12:25,555
Ne želite da znate o diodama

225
00:12:25,555 --> 00:12:27,595
i rezistorima i svim megabajtima softvera.

226
00:12:27,595 --> 00:12:31,166
Kad biste morali da se bakćete time,
nikada ne biste ni napisali svoj tekst

227
00:12:31,166 --> 00:12:32,651
ili možda izmenili fotografiju.

228
00:12:32,651 --> 00:12:37,138
Tako je ideja da nam je
evolucija dala interfejs

229
00:12:37,138 --> 00:12:41,443
koji krije stvarnost i navodi
naše prilagođavajuće ponašanje.

230
00:12:41,443 --> 00:12:44,461
Prostor i vreme, kako ih sada vidimo,

231
00:12:44,461 --> 00:12:46,635
su desktop.

232
00:12:46,635 --> 00:12:50,552
Fizički objekti su jednostavno
ikonice na tom desktopu.

233
00:12:50,552 --> 00:12:53,223
Postoiji i očigledan nedostatak.

234
00:12:53,223 --> 00:12:55,943
Hofman - ako mislite da je voz
koji se približava šinama

235
00:12:55,943 --> 00:12:58,361
brzinom od 320 kilometara na čas

236
00:12:58,361 --> 00:13:00,822
samo jedna od ikonica na vašem desktopu,

237
00:13:00,822 --> 00:13:02,607
zašto ne stojite onda ispred njega?

238
00:13:02,607 --> 00:13:05,320
I nakon što ste otišli,
zajedno sa svojom teorijom,

239
00:13:05,320 --> 00:13:08,554
znaćemo da je taj voz
nešto više od ikonice.

240
00:13:08,554 --> 00:13:10,597
Pa, ne bih stao ispred voza

241
00:13:10,597 --> 00:13:12,153
iz istog razloga

242
00:13:12,153 --> 00:13:16,448
zbog kojeg ne bih bezbrižno odvukao
tu ikonicu u kantu za otpatke:

243
00:13:16,448 --> 00:13:19,629
ne zato što tu ikonu
uzimam zdravo za gotovo -

244
00:13:19,629 --> 00:13:22,634
fajl nije stvarno plav ili četvrtast -

245
00:13:22,934 --> 00:13:25,260
ali uzimam je za ozbiljno.

246
00:13:25,260 --> 00:13:27,291
Mogao bih izgubiti nedelje posla.

247
00:13:27,291 --> 00:13:29,845
Slično tome, evolucija nas je oblikovala

248
00:13:29,845 --> 00:13:34,281
perceptivnim simbolima
koji su tu da nas održe u životu.

249
00:13:34,811 --> 00:13:37,276
Bolje da ih uzmemo za ozbiljno.

250
00:13:37,276 --> 00:13:39,481
Ako vidimo zmiju, ne uzmemo je u ruke.

251
00:13:40,391 --> 00:13:43,150
Ako vidimo liticu, ne skačemo s nje.

252
00:13:43,150 --> 00:13:45,260
Oni su dizajnirani da nas drže
na bezbednom,

253
00:13:45,260 --> 00:13:47,046
i trebalo bi da ih shvatimo ozbiljno.

254
00:13:47,046 --> 00:13:49,567
To ne znači da bi trebalo
da ih shvatamo bukvalno.

255
00:13:49,567 --> 00:13:51,671
To je logička greška.

256
00:13:51,671 --> 00:13:54,876
Još jedan nedostatak:
u ovome nema zapravo ništa novo.

257
00:13:54,876 --> 00:13:58,800
Fizičari su nam dugo govorili da metal
na tom vozu izgleda čvrsto

258
00:13:58,800 --> 00:14:00,798
ali zapravo je on većinom prazan prostor

259
00:14:00,798 --> 00:14:03,188
sa mikroskopskim česticama
koje zvrje naokolo.

260
00:14:03,188 --> 00:14:04,676
Ništa novo.

261
00:14:04,676 --> 00:14:06,880
Pa, i nije baš tako.

262
00:14:06,880 --> 00:14:10,920
To je kao kad bismo rekli:
"Znam da ta plava ikonica na dekstopu

263
00:14:10,920 --> 00:14:13,219
nije stvarnost kompjutera

264
00:14:13,219 --> 00:14:16,678
ali ako izvučem svoju lupu
i pogledam izbliza,

265
00:14:16,678 --> 00:14:18,489
vidim male piksele,

266
00:14:18,489 --> 00:14:20,950
i to je stvarnost kompjutera."

267
00:14:20,950 --> 00:14:24,758
Pa, baš i nije - još uvek smo
na desktopu, i u tome je stvar,

268
00:14:24,758 --> 00:14:27,754
te mikroskopske čestice su još uvek
u prostoru i vremenu:

269
00:14:27,754 --> 00:14:30,145
još uvek su u interfejsu.

270
00:14:30,145 --> 00:14:33,907
Govorim nešto mnogo radikalnije
u odnosu na one fizičare.

271
00:14:34,667 --> 00:14:36,200
Konačno, možete se suprotstaviti

272
00:14:36,200 --> 00:14:38,759
i reći da svi mi vidimo voz

273
00:14:38,759 --> 00:14:41,801
tako da niko od nas taj voz nije stvorio.

274
00:14:41,801 --> 00:14:43,891
Ali setimo se ovog primera.

275
00:14:43,891 --> 00:14:46,607
U ovom primeru, svi vidimo kocku,

276
00:14:47,597 --> 00:14:49,690
ali ekran je ravan,

277
00:14:49,690 --> 00:14:52,537
pa je tako kocka koju vidimo,
kocka koju smo sami stvorili.

278
00:14:53,736 --> 00:14:55,779
Svi vidimo kocku

279
00:14:55,779 --> 00:15:00,638
jer svi mi, svako od nas,
stvara kocku koju vidimo.

280
00:15:00,638 --> 00:15:02,698
Isto je i sa vozom.

281
00:15:02,698 --> 00:15:07,180
Svi vidimo voz jer svi vidimo voz
koji sami stvaramo,

282
00:15:07,180 --> 00:15:10,733
i isto je istinito za sve fizičke objekte.

283
00:15:11,423 --> 00:15:14,396
Svi smo naklonjeni mišljenju
da je percepcija

284
00:15:14,396 --> 00:15:17,396
nalik na prozor u stvarnost
takve kakva je.

285
00:15:17,396 --> 00:15:22,400
Teorija evolucije nam govori
da je ovo netačna interpretacija

286
00:15:22,400 --> 00:15:23,865
našeg opažanja.

287
00:15:25,095 --> 00:15:28,639
Umesto toga,
stvarnost je više nalik na 3D desktop

288
00:15:28,639 --> 00:15:31,936
koji je dizajniran da sakrije
kompleksnost stvarnog sveta

289
00:15:31,936 --> 00:15:33,802
i navodi naše ponašanje prilagođavanja.

290
00:15:34,282 --> 00:15:37,210
Prostor onakav kakav ga vidimo je desktop.

291
00:15:37,210 --> 00:15:40,236
Fizički objekti su samo ikonice
na tom desktopu.

292
00:15:41,456 --> 00:15:45,126
Navikli smo da mislimo da je Zemlja ravna
jer nam tako izgleda.

293
00:15:45,520 --> 00:15:48,654
Onda smo pomislili da je Zemlja
nepokretan centar stvarnosti

294
00:15:48,654 --> 00:15:50,378
jer nama ona tako izgleda.

295
00:15:50,378 --> 00:15:51,520
Pa nismo bili u pravu.

296
00:15:51,520 --> 00:15:54,190
Pogrešno smo tumačili naša opažanja.

297
00:15:54,910 --> 00:15:58,319
Sada verujemo
da su prostor, vreme i objekti

298
00:15:58,319 --> 00:16:00,933
priroda stvarnosti onakve kakva je.

299
00:16:01,453 --> 00:16:05,377
Teorija evolucije nam govori
da još jednom grešimo.

300
00:16:05,377 --> 00:16:10,416
Pogrešno tumačimo sadržaj
naših opažajnih iskustava.

301
00:16:10,416 --> 00:16:12,947
Ima nešto što postoji
i kada ne posmatramo,

302
00:16:12,947 --> 00:16:16,350
ali to nije vreme-prostor,
ni fizički objekti.

303
00:16:16,350 --> 00:16:19,378
Za nas je teško da napustimo
vreme-prostor i objekte

304
00:16:19,378 --> 00:16:22,861
kao što je za bubu da napusti flašu.

305
00:16:22,861 --> 00:16:27,279
Zašto? Jer smo slepi za svoje slepilo.

306
00:16:28,409 --> 00:16:30,756
Ali imamo prednost u odnosu na bubu:

307
00:16:30,756 --> 00:16:32,544
nauku i tehnologiju.

308
00:16:32,544 --> 00:16:34,935
Gledajući kroz teleskop

309
00:16:34,935 --> 00:16:39,571
otkrili smo da Zemlja nije
nepokretan centar stvarnosti,

310
00:16:39,571 --> 00:16:42,449
i gledajući kroz sočivo teorije evolucije

311
00:16:42,449 --> 00:16:44,771
otkrili smo da vreme-prostor i objekti

312
00:16:44,771 --> 00:16:47,139
nisu priroda stvarnosti.

313
00:16:47,139 --> 00:16:51,424
Kada imamo opažajno iskustvo koje sam
opisao kao crveni paradajz,

314
00:16:51,424 --> 00:16:54,361
ja sam u interakciji sa stvarnošću

315
00:16:54,361 --> 00:16:59,571
ali stvarnost nije crveni paradajz,
i nije mu čak ni nalik.

316
00:16:59,571 --> 00:17:04,972
Slično tome, kada primam iskustvo
koje opisujem kao lav ili šnicla,

317
00:17:04,972 --> 00:17:06,820
ja sam u interakciji sa stvarnosti,

318
00:17:06,820 --> 00:17:09,978
ali stvarnost nije lav ili šnicla.

319
00:17:09,978 --> 00:17:11,998
A ovde je i caka:

320
00:17:11,998 --> 00:17:16,688
kad primam opažajno iskustvo koje opisujem
kao mozak, ili neuron,

321
00:17:16,688 --> 00:17:18,778
ja sam u interakciji sa stvarnošću,

322
00:17:18,778 --> 00:17:22,307
ali stvarnost nije mozak ili neuron

323
00:17:22,307 --> 00:17:25,805
i nije ni nalik mozgu ili neuronu.

324
00:17:25,805 --> 00:17:30,584
Ta stvarnost, šta god da je,

325
00:17:30,584 --> 00:17:34,195
je stvaran izvor uzroka i posledica

326
00:17:34,195 --> 00:17:38,227
u svetu - ne mozak, ne neuroni.

327
00:17:38,227 --> 00:17:40,787
Mozak i neuroni
nemaju nikakvu stvarnu moć.

328
00:17:40,787 --> 00:17:43,698
Oni ne mogu da uzrokuju
nijedno od naših opažajnih iskustava,

329
00:17:43,698 --> 00:17:45,216
i nijedno naše ponašanje.

330
00:17:45,216 --> 00:17:50,592
Mozak i neuroni su skup simbola
specifični za svaku vrstu.

331
00:17:50,592 --> 00:17:53,273
Šta to znači za misteriju o svesnosti?

332
00:17:53,923 --> 00:17:57,916
Pa, otvara nove mogućnosti.

333
00:17:57,916 --> 00:17:59,611
Na primer,

334
00:17:59,611 --> 00:18:06,590
možda je stvarnost velika mašina
koja uzrokuje naše svesno iskustvo.

335
00:18:06,590 --> 00:18:10,260
Sumnjam u to, ali vredno je istražiti.

336
00:18:10,260 --> 00:18:15,609
Možda je stvarnost neka velika,
interaktivna mreža agenasa svesti,

337
00:18:15,609 --> 00:18:21,182
jednostavnih i složenih, koji međusobno
uzrokuju jedan drugom svesna iskustva.

338
00:18:21,182 --> 00:18:24,432
Zapravo, ovo nije tako luda ideja
kako se možda čini,

339
00:18:24,432 --> 00:18:26,052
i trenutno je istražujem.

340
00:18:26,592 --> 00:18:28,658
Ali u ovome je poenta:

341
00:18:28,658 --> 00:18:31,979
čim jednom napustimo naše
većinski intuitivno

342
00:18:31,979 --> 00:18:35,903
ali većinski lažnu pretpostavku
o prirodi stvarnosti,

343
00:18:35,903 --> 00:18:40,291
otvaraju nam se novi načini razmišljanja
o velikoj životnoj misteriji.

344
00:18:41,251 --> 00:18:45,860
Kladim se da će na kraju ispasti
da je stvarnost mnogo više fascinantna

345
00:18:45,860 --> 00:18:49,834
i neočekivana nego što smo i zamišljali.

346
00:18:49,834 --> 00:18:54,222
Teorija evolucije nam predstavlja
najveći izazov:

347
00:18:54,222 --> 00:18:59,364
izazov da prepoznamo da suština percepcije
nije u tome da vidimo istinu,

348
00:18:59,364 --> 00:19:03,460
već u tome da imamo decu.

349
00:19:03,460 --> 00:19:08,200
Usput, čak je i ovaj TED
samo u vašoj glavi.

350
00:19:08,200 --> 00:19:10,244
Hvala vam puno.

351
00:19:10,244 --> 00:19:13,632
(Aplauz)

352
00:19:20,786 --> 00:19:24,221
Kris Anderson: Ako ste ovo
stvarno Vi ovde, hvala vam.

353
00:19:24,221 --> 00:19:27,152
Ima mnogo u ovome.

354
00:19:27,152 --> 00:19:32,201
Mislim, pre svega, neki ljudi mogu postati
veoma depresivni i na samu ovu pomisao,

355
00:19:32,201 --> 00:19:35,970
ako evolucija ne favorizuje stvarnost,

356
00:19:35,970 --> 00:19:39,300
mislim, zar to u nekoj meri ne potcenjuje
naše napore ovde,

357
00:19:39,300 --> 00:19:42,364
ili svu našu mogućnost da mislimo
da možemo da mislimo o istini,

358
00:19:42,364 --> 00:19:45,520
možda čak uključujući vašu sopstvenu
teoriju, kad smo već kod toga?

359
00:19:45,540 --> 00:19:49,944
Donald Hofman: Pa, to nas ne sprečava
da se uspešno bavimo naukom.

360
00:19:49,944 --> 00:19:53,246
Ono što imamo je jedna teorija
za koju se ispostavilo da je pogrešna,

361
00:19:53,246 --> 00:19:57,215
da je iskustvo baš kao stvarnost
i stvarnost kao naše iskustvo.

362
00:19:57,215 --> 00:19:59,320
Za tu teoriju se ispostavilo
da je pogrešna.

363
00:19:59,320 --> 00:20:00,318
Okej, odbacićemo je.

364
00:20:00,318 --> 00:20:03,572
To nas ne sprečava da onda
stvaramo različite nove teorije

365
00:20:03,572 --> 00:20:04,930
o prirodi stvarnosti,

366
00:20:04,930 --> 00:20:08,535
pa je zapravo napredak prepoznati
neistinitost jedne od naših teorija.

367
00:20:08,535 --> 00:20:11,193
Tako nauka nastavlja normalno dalje.
Nema tu problema.

368
00:20:11,193 --> 00:20:13,794
K.A: Znači mislite da je moguće...

369
00:20:13,794 --> 00:20:17,904
To je super, ali kako Vi kažete,
mislim da je moguće da evolucija

370
00:20:17,904 --> 00:20:20,551
još uvek može da nas tera na rezonovanje.

371
00:20:20,551 --> 00:20:22,864
D.H: Da. To je veoma,
veoma dobro razmišljanje.

372
00:20:22,864 --> 00:20:27,391
Igre simulacije evolucije koje sam pokazao
ovde bile su baš o percepciji,

373
00:20:27,391 --> 00:20:29,969
i pokazuju da je naše opažanje oblikovano

374
00:20:29,969 --> 00:20:32,149
da nam ne prokaže stvarnost kakva jeste,

375
00:20:32,149 --> 00:20:36,122
ali to ne znači isto
za logiku ili matematiku.

376
00:20:36,122 --> 00:20:39,744
Nismo radili te simulacije,
ali kladim se da ćemo naći

377
00:20:39,744 --> 00:20:43,366
da postoje neki selekcioni pritisci
za našu logiku i našu matematiku

378
00:20:43,366 --> 00:20:45,572
koji su makar u pravcu istine.

379
00:20:45,572 --> 00:20:48,349
Mislim, ako ste kao ja,
matematika i logika vam nisu laki.

380
00:20:48,349 --> 00:20:51,570
Ne shvatamo ih baš kako treba,
ali makar pritisak selekcije nije

381
00:20:51,570 --> 00:20:53,908
jednoglasno protiv matematike i logike.

382
00:20:53,908 --> 00:20:57,448
Zato mislim da ćemo shvatiti da moramo
da posmatramo kognitivne sposobnosti

383
00:20:57,448 --> 00:20:59,852
jednu po jednu i vidimo
šta im evolucija čini.

384
00:20:59,852 --> 00:21:03,613
Ono što je istina za percepciju ne mora
biti i za matematiku i logiku.

385
00:21:03,613 --> 00:21:07,607
K.A: Mislim, stvarno ono što Vi
predlažete je vrsta moderne

386
00:21:07,607 --> 00:21:09,998
interpretacije sveta Džordža Barklija:

387
00:21:09,998 --> 00:21:12,947
svest uzrokuje materiju, a ne obrnuto.

388
00:21:12,947 --> 00:21:15,339
D.H: Pa, malko je drugačije od Barklija.

389
00:21:15,339 --> 00:21:18,441
Barkli je mislio da,
on je bio deista, i mislio je

390
00:21:18,441 --> 00:21:21,100
da je ultimativna priroda stvarnosti
Bog i tako dalje,

391
00:21:21,100 --> 00:21:23,850
ali ja ne idem u tom pravcu.

392
00:21:23,850 --> 00:21:26,545
Tako da je ipak malo drugačije.

393
00:21:27,725 --> 00:21:31,235
Ovo zovem svesni realizam.
Zapravo je to veoma drugačiji pristup.

394
00:21:31,235 --> 00:21:34,825
K.A: Done, bukvalno bih sa Vama pričao
satima, i nadam se da ćemo to i moći.

395
00:21:34,825 --> 00:21:37,298
Hvala Vam mnogo za ovo.
D.H: Hvala Vama. (Aplauz)