0:00:07.315,0:00:13.196
Четири сата ујутро је,[br]а важан тест је за осам сати,

0:00:13.196,0:00:16.117
а одмах затим и клавирски наступ.

0:00:16.117,0:00:18.888
Учили сте и вежбали данима,

0:00:18.888,0:00:21.888
али и даље осећате да нисте спремни[br]ни за једно ни за друго.

0:00:21.888,0:00:23.321
Па, шта можете да урадите?

0:00:23.321,0:00:25.320
Можете попити још једну шољицу кафе

0:00:25.320,0:00:28.078
и провести следећих неколико сати[br]бубајући и вежбајући,

0:00:28.078,0:00:30.004
али, веровали или не,

0:00:30.004,0:00:33.482
боље би вам било[br]да затворите књиге, оставите ноте

0:00:33.482,0:00:35.817
и да одете на спавање.

0:00:35.817,0:00:38.466
Спавање нам заузима скоро трећину живота

0:00:38.466,0:00:43.151
али много нас обраћа[br]изненађујуће мало пажње и брине за то.

0:00:43.151,0:00:46.810
Ово занемаривање је често[br]резултат озбиљног погрешног схватања.

0:00:46.810,0:00:48.779
Спавање није изгубљено време

0:00:48.779,0:00:52.329
или само начин да се одморимо[br]када је сав наш важан посао готов.

0:00:52.329,0:00:54.557
Уместо тога, то је важна функција

0:00:54.557,0:00:58.917
током које ваше тело балансира[br]и регулише своје виталне системе

0:00:58.917,0:01:00.350
који утичу на дисање

0:01:00.350,0:01:05.225
и регулишу све од циркулације[br]до раста и имуних реакција.

0:01:05.905,0:01:10.608
То је сјајно, али можете о свему томе[br]размишљати и након теста, зар не?

0:01:10.608,0:01:12.436
Па, не баш.

0:01:12.436,0:01:15.783
Испоставља се да је сан[br]такође кључан за наш мозак,

0:01:15.783,0:01:18.333
са петином крви у нашем телу

0:01:18.333,0:01:20.913
која се каналише ка њему када задремамо.

0:01:20.913,0:01:23.460
А у нашем мозгу док спавамо се дешава[br]

0:01:23.460,0:01:26.541
интензивно активан период обнављања,[br]

0:01:26.541,0:01:28.809
које је кључно за начин рада[br]нашег памћења.

0:01:29.359,0:01:30.356
На први поглед,

0:01:30.356,0:01:34.255
наша способност да памтимо ствари[br]уопште се не чини врло импресивном.

0:01:34.255,0:01:37.038
Херман Ебингхаус, психолог из 19. века,

0:01:37.038,0:01:40.983
показао је да обично заборавимо [br]40 посто новог материјала

0:01:40.983,0:01:43.394
током првих двадесет минута,

0:01:43.394,0:01:46.334
што је појава позната[br]као крива заборављања.

0:01:46.984,0:01:50.735
Али, овај губитак се може спречити[br]консолидацијом памћења,

0:01:50.735,0:01:53.349
процесом којим се информација помера

0:01:53.349,0:01:58.243
из нашег несталног краткотрајног памћења[br]у наше издржљивије, дуготрајно памћење.

0:01:58.763,0:02:02.423
Ова консолидације се дешава помоћу[br]важног дела мозга,

0:02:02.423,0:02:04.680
који је познат под називом хипокампус.

0:02:05.340,0:02:07.460
Његову улогу у формирању[br]дуготрајног памћења

0:02:07.460,0:02:11.368
приказала је Бренда Милнер[br]педесетих година двадесетог века

0:02:11.368,0:02:14.656
у свом истраживању[br]са пацијентом познатим као Х.М.

0:02:14.656,0:02:16.955
Након што му је одстрањен хипокампус,

0:02:16.955,0:02:21.493
његова способност да формира ново[br]краткотрајно памћење била је оштећена,

0:02:21.493,0:02:25.308
али могао је да научи[br]физичке задатке кроз понављање.

0:02:25.838,0:02:27.719
Због одстрањивања хипокампуса,

0:02:27.719,0:02:30.524
његова способност[br]да формира дуготрајно памћење

0:02:30.524,0:02:32.294
такође је била оштећена.

0:02:32.294,0:02:34.437
Овај случај је, поред осталог, открио

0:02:34.437,0:02:37.519
да је хипокампус посебно укључен

0:02:37.519,0:02:41.832
у консолидовање дугорочног[br]декларативног памћења,

0:02:41.832,0:02:45.136
као што су чињенице и концепти[br]које треба да запамтите за тај тест,

0:02:45.136,0:02:47.285
али не и консолидовање[br]процедуралног памћења,

0:02:47.285,0:02:50.788
као што је прстомет[br]који морате да савладате за тај наступ.

0:02:51.588,0:02:55.514
Милнерова открића,[br]уз рад Ерика Кендела деведесетих година,

0:02:55.514,0:03:00.056
пружила су нам постојећи модел[br]функционисања процеса консолидације.

0:03:00.746,0:03:02.798
Чулни подаци се на почетку преводе

0:03:02.798,0:03:06.991
и привремено чувају у неуронима[br]као краткорочно памћење.

0:03:06.991,0:03:09.534
Одатле путују до хипокампуса,

0:03:09.534,0:03:13.150
што ојачава и побољшава[br]неуроне у том можданом подручју.

0:03:13.150,0:03:15.409
Захваљујући појави неуропластичности,

0:03:15.409,0:03:18.251
формирају се нови синаптички рецептори,

0:03:18.251,0:03:20.501
што омогућава стварање[br]нових веза између неурона

0:03:20.501,0:03:22.184
и ојачавање њихове мреже,

0:03:22.184,0:03:25.674
у коју ће се информација вратити[br]као дугорочно памћење.

0:03:25.674,0:03:28.801
Па, како неке ствари запамтимо,[br]а друге заборавимо?

0:03:28.801,0:03:30.929
Па, постоји неколико начина да се утиче

0:03:30.929,0:03:34.060
на обим и ефикасност памћења.

0:03:34.060,0:03:38.525
На пример, успомене које настају[br]у периоду интензивних осећаја

0:03:38.525,0:03:39.590
или чак стреса

0:03:39.590,0:03:44.727
боље ће се сачувати због повезаности[br]хипокампуса и емоција.

0:03:44.727,0:03:49.023
Али, један од главних фактора[br]који доприноси консолидацији меморије је,

0:03:49.023,0:03:50.041
погодили сте,

0:03:50.041,0:03:51.878
квалитетан сан у току ноћи.

0:03:51.878,0:03:54.214
Спавање се састоји из четири фазе,

0:03:54.214,0:03:57.032
од којих је најдубља позната[br]као спороталасно спавање

0:03:57.032,0:03:59.228
и сан брзог кретања очију.

0:03:59.228,0:04:02.387
Електроенцефалограми који прате[br]људе у овим фазама

0:04:02.387,0:04:04.507
показали су да се електрични импулси

0:04:04.507,0:04:09.526
крећу између можданог стабла,[br]хипокампуса, таламуса и кортекса,

0:04:09.526,0:04:12.858
који служе као конвертори[br]за стварање памћења.

0:04:13.528,0:04:17.341
А показало се да различите фазе сна[br]помажу консолидовању

0:04:17.341,0:04:19.108
различитих врста памћења.

0:04:19.108,0:04:22.557
У спороталасном сну,[br]који не укључује REM фазу,

0:04:22.557,0:04:26.165
декларативно памћење[br]привремено се чува као код

0:04:26.165,0:04:29.282
у предњем делу хипокампуса.

0:04:29.282,0:04:32.864
Кроз дијалог који се наставља[br]између кортекса и хипокампуса,

0:04:32.864,0:04:35.497
он се изнова и изнова активира,

0:04:35.497,0:04:40.298
покрећући његову постепену прерасподелу[br]у дугорочно складиште у кортексу.

0:04:40.808,0:04:44.884
REM фаза сна, са друге стране,[br]која је слична активности будног мозга,

0:04:44.884,0:04:48.574
повезује се са консолидовањем[br]процедуралног памћења.

0:04:48.574,0:04:50.305
Тако, на основу студија,

0:04:50.305,0:04:53.533
одлазак на спавање три сата[br]након учења формула напамет

0:04:53.533,0:04:57.795
и један сат након вежбања лествица[br]било би најидеалније.

0:04:58.350,0:05:01.230
Па, надамо се да сада увиђате[br]да шкртарење на сну

0:05:01.230,0:05:03.430
не само да штети вашем дугорочном здрављу,

0:05:03.430,0:05:05.150
већ смањује и шансе

0:05:05.150,0:05:08.980
да задржите сво то знање[br]и вежбање из претходне ноћи,

0:05:08.980,0:05:13.300
што само потврђује мудрост израза[br]„нека ти преспава“.

0:05:13.300,0:05:16.140
Када размислите[br]о целокупној унутрашњој обнови

0:05:16.140,0:05:19.650
и формирању нових веза[br]које се јавља док спавате дубоким сном,

0:05:19.650,0:05:21.690
могли бисте чак и рећи[br]да ће квалитетан сан

0:05:21.690,0:05:25.180
учинити да се пробудите сваког јутра[br]уз нови и побољшани мозак,

0:05:25.180,0:05:27.870
спремни да се суочите[br]са проблемима који вас чекају.