WEBVTT

00:00:00.960 --> 00:00:03.029
Хајде да још истражимо
ову целу ствар око цртања.

00:00:03.029 --> 00:00:05.270
Шта можемо нацртати осим правоугаоника?

00:00:05.270 --> 00:00:07.716
Па, можемо цртати криве
користећи реч ellipse,

00:00:07.716 --> 00:00:09.966
што је још једна команда
коју рачунар препознаје.

00:00:09.966 --> 00:00:12.775
Ми заправо имамо посебну
програмерску реч за команде.

00:00:12.775 --> 00:00:14.751
Зваћемо их функције.

00:00:14.751 --> 00:00:17.790
Користићу реч функција од сада
па на даље да означим команду.

00:00:18.510 --> 00:00:20.836
Настављамо, и записујемо
име функције ellipse,

00:00:20.836 --> 00:00:22.790
а онда две заграде и тачка-зарез.

00:00:23.000 --> 00:00:24.005
И не ради!

00:00:24.005 --> 00:00:26.136
Имамо ову поруку о грешци
која нам говори о параметрима,

00:00:26.136 --> 00:00:27.367
шта год они били.

00:00:27.367 --> 00:00:30.330
Можете ли видети шта нам недостаје,
упоређујући са оним што смо
управо записали са rect?

00:00:30.922 --> 00:00:33.291
Па да, када откуцамо ellipse,
нисмо навели бројеве,

00:00:33.291 --> 00:00:35.030
као што јесмо код правоугаоника.

00:00:35.030 --> 00:00:37.060
Ови бројеви овде се називају параметри.

00:00:37.550 --> 00:00:40.500
Ми кажемо да прослеђујемо
параметре функцијама,

00:00:40.500 --> 00:00:43.000
а они контролишу понашање функције.

00:00:44.160 --> 00:00:46.523
Дакле, без параметара,

00:00:46.523 --> 00:00:48.716
програм не зна где желите вашу елипсу,

00:00:48.716 --> 00:00:49.881
или колико великом да је начини.

00:00:50.211 --> 00:00:52.530
Сада та порука о грешци
има мало више смисла.

00:00:52.530 --> 00:00:54.717
Наставимо даље и проследимо
поново четири параметра

00:00:54.717 --> 00:00:58.505
како би контролисали колико далеко горе,
колико далеко доле, колико широка

00:00:58.505 --> 00:01:00.563
и колико висока желимо да буде та елипса.

00:01:00.753 --> 00:01:03.771
И баш као и раније, можемо се мало
забавити и померати наоколо нашу елипсу

00:01:03.771 --> 00:01:05.775
и чак учинити да расте и да се скупља.

00:01:07.265 --> 00:01:11.633
У реду. Сада када смо видели основе,
покушајмо да нацртамо велику елипсу

00:01:11.633 --> 00:01:13.292
тачно на средини платна.

00:01:14.012 --> 00:01:16.535
И прво питање које можете имати је:
"Где је оно беше средина?"

00:01:17.505 --> 00:01:20.299
Само да поновимо, имамо ово горе лево, 0,

00:01:20.299 --> 00:01:25.490
а онда десно, ако се сећате је 400,
а доле је 400 такође.

00:01:25.490 --> 00:01:27.761
Дакле, ако размишљамо:
"Где ће бити средина?"

00:01:27.761 --> 00:01:31.285
Рекли бисмо: "Она ће бити на
пола од 400 горе, дакле, 200.

00:01:31.285 --> 00:01:33.759
Затим пола од 400 доле, дакле, 200."

00:01:33.759 --> 00:01:35.024
Можемо наставити и урадити то.

00:01:35.024 --> 00:01:36.746
Направимо нашу фукнцију ellipse,

00:01:36.746 --> 00:01:40.788
проследићемо параметре и
начинити је прилично великом.

00:01:41.468 --> 00:01:42.810
И, ево је!

00:01:42.860 --> 00:01:45.772
У реду. И, само забаве ради,
сместићемо тамо и правоугаоник.

00:01:46.242 --> 00:01:50.216
Рећи ћемо rect(200, 200,
а можда мало мањи. 100, 100);

00:01:50.216 --> 00:01:53.005
Хм, ово је некако интересантно.

00:01:53.005 --> 00:01:54.813
Шта нам је овај мали експеримент показао?

00:01:55.243 --> 00:01:58.000
Па, можемо видети да та 200, 200 тачка

00:01:58.000 --> 00:02:01.767
заправо говори где ћемо
ставити центар елипсе.

00:02:01.767 --> 00:02:04.498
Али за правоугаонике то је различито,
пошто за правоугаонике

00:02:04.498 --> 00:02:08.539
200, 200 говори где ћемо сместити
горњи леви угао правоугаоника.

00:02:09.969 --> 00:02:13.202
И то је стварно битно да знамо када
покушавамо да позиционирамо наше облике.

00:02:14.752 --> 00:02:16.565
Океј, пређимо сада на просте линије.

00:02:16.825 --> 00:02:19.278
Име те функције ће бити само line.

00:02:19.478 --> 00:02:21.773
Можемо јој проследити
поново четири параметра,

00:02:21.773 --> 00:02:24.984
али, мислим, линија у ствари нема величину
попут правоугаоника, зар не?

00:02:25.234 --> 00:02:27.225
Дакле, шта ће ови бројеви контролисати?

00:02:28.485 --> 00:02:31.270
Па, први и други параметар, као и раније,

00:02:31.270 --> 00:02:34.265
говоре колико горе и
колико доле линија почиње.

00:02:34.545 --> 00:02:36.561
Док ће друга два параметра...

00:02:36.981 --> 00:02:40.017
или извините, други
скуп параметара, 90 и 200...

00:02:40.017 --> 00:02:43.533
прецизирати колико далеко у десно и
колико далеко на доле ће бити крај линије.

00:02:44.853 --> 00:02:48.242
У реду. Дакле, сада када смо
разумели како то функционише,

00:02:48.242 --> 00:02:51.761
погледајмо нешто што ће
прво изгледати стварно чудно.

00:02:52.501 --> 00:02:56.757
Шта ће се десити ако поставим да овај
правоугаоник почиње у горњем левом углу?

00:02:56.757 --> 00:03:00.283
И то тако што ћу навести
горњи леви угао правоугаоника.

00:03:00.533 --> 00:03:02.281
И онда да буде заиста велики.

00:03:03.991 --> 00:03:07.017
Можемо га чак начинити толико великим,
али то је малко сувише велико, мислим.

00:03:07.777 --> 00:03:11.760
Видимо да то постепено почиње
да чини да елипса нестане.

00:03:11.910 --> 00:03:13.780
Можемо заправо учинити
да потпуно нестане.

00:03:14.760 --> 00:03:16.543
Сада се питамо где је отишла.

00:03:17.773 --> 00:03:21.502
Оно што програм ради је да заправо
редом црта ваше облике.

00:03:21.502 --> 00:03:24.702
Прво, он исцртава ту елипсу,
затим исцртава тај правоугаоник преко,

00:03:24.702 --> 00:03:26.502
а затим исртава линију.

00:03:26.502 --> 00:03:29.762
Дакле, та елипса је још увек тамо,
само је, као што сте видели, испод.

00:03:30.772 --> 00:03:32.500
И ово је важна ствар коју треба запамтити,

00:03:32.500 --> 00:03:35.808
јер, шта би се десило ако би
прво нацртали нашу линију?

00:03:36.498 --> 00:03:38.520
Нећемо је уопште видети, зар не?

00:03:38.520 --> 00:03:41.730
Можда ћете урадити то и у вашим програмима,
па ћете се питати: "Хеј, где је нестала моја линија?"

00:03:41.740 --> 00:03:45.023
Идеја је да она јесте тамо,
само је тренутно скривена

00:03:45.023 --> 00:03:48.050
и од стране елипсе,
а такође и од правоугаоника.

00:03:50.250 --> 00:03:53.501
Можемо утицати на то који облик
је исцртан преко другог облика

00:03:53.501 --> 00:03:56.562
само мењајући редослед којим смо их
записали у нашем програму.

00:03:58.592 --> 00:04:01.031
Сада, само желим да уведем
неколико техничких појмова

00:04:01.031 --> 00:04:02.280
пре него што завршимо.

00:04:02.770 --> 00:04:04.512
Управо како сте научили из математике,

00:04:04.512 --> 00:04:07.494
можемо користити слово x да
означимо колико далеко у десно,

00:04:07.494 --> 00:04:09.216
као што смо већ спомињали,

00:04:09.216 --> 00:04:11.528
а затим слово y да означимо
колико далеко на доле.

00:04:11.528 --> 00:04:14.001
То може изгледати малко чудно,
ако нисте на то навикли,

00:04:14.001 --> 00:04:17.232
али лакше је за рећи од: "Колико далеко
у десно и колико далеко на доле?"

00:04:17.232 --> 00:04:18.543
сваки појединачни пут.

00:04:19.493 --> 00:04:22.216
Прва два параметра за
нашу елипсу, на пример,

00:04:22.216 --> 00:04:27.528
говоре да ће x бити 200, а y ће бити 229.

00:04:28.968 --> 00:04:30.250
То вам је то,

00:04:30.250 --> 00:04:33.042
иста ствар као када кажете: "Колико далеко у
десно и колико далеко на доле?"

00:04:33.982 --> 00:04:36.034
Друго заиста добро питање
које можете имати је:

00:04:36.034 --> 00:04:38.564
"Које јединице смо користили све време?

00:04:38.794 --> 00:04:42.763
Да ли смо имали посла са
200 центиметара, 200 инча, 200 миља?"

00:04:42.763 --> 00:04:44.810
Користили смо јединице
које се називају "пиксели",

00:04:45.260 --> 00:04:47.787
а пиксел је сићушна тачкица
на вашем екрану.

00:04:48.477 --> 00:04:51.957
Ово платно је заправо широко 400 пиксела.

00:04:52.287 --> 00:04:56.497
То је разлог зашто увек кажемо
да је овај горњи леви угао 0,

00:04:56.497 --> 00:05:00.588
а овде је 400, пошто је то 400 пиксела.

00:05:01.508 --> 00:05:04.784
И слично, када кажемо 200,
ми заправо мислимо на 200 пиксела

00:05:04.784 --> 00:05:06.540
и вероватно капирате поенту.

00:05:07.180 --> 00:05:08.303
Фантастично!

00:05:08.303 --> 00:05:10.788
Сада знате све о функцијама
line, ellipse и rect,

00:05:10.788 --> 00:05:12.003
и њиховим параметрима.

00:05:12.253 --> 00:05:14.791
Покрили смо много, држите се тога,
наставите да истражујете

00:05:14.803 --> 00:05:15.793
и ускоро ћете ухватити фазон.