1
00:00:00,960 --> 00:00:03,029
Хајде да још истражимо
ову целу ствар око цртања.

2
00:00:03,029 --> 00:00:05,270
Шта можемо нацртати осим правоугаоника?

3
00:00:05,270 --> 00:00:07,716
Па, можемо цртати криве
користећи реч ellipse,

4
00:00:07,716 --> 00:00:09,966
што је још једна команда
коју рачунар препознаје.

5
00:00:09,966 --> 00:00:12,775
Ми заправо имамо посебну
програмерску реч за команде.

6
00:00:12,775 --> 00:00:14,751
Зваћемо их функције.

7
00:00:14,751 --> 00:00:17,790
Користићу реч функција од сада
па на даље да означим команду.

8
00:00:18,510 --> 00:00:20,836
Настављамо, и записујемо
име функције ellipse,

9
00:00:20,836 --> 00:00:22,790
а онда две заграде и тачка-зарез.

10
00:00:23,000 --> 00:00:24,005
И не ради!

11
00:00:24,005 --> 00:00:26,136
Имамо ову поруку о грешци
која нам говори о параметрима,

12
00:00:26,136 --> 00:00:27,367
шта год они били.

13
00:00:27,367 --> 00:00:30,330
Можете ли видети шта нам недостаје,
упоређујући са оним што смо
управо записали са rect?

14
00:00:30,922 --> 00:00:33,291
Па да, када откуцамо ellipse,
нисмо навели бројеве,

15
00:00:33,291 --> 00:00:35,030
као што јесмо код правоугаоника.

16
00:00:35,030 --> 00:00:37,060
Ови бројеви овде се називају параметри.

17
00:00:37,550 --> 00:00:40,500
Ми кажемо да прослеђујемо
параметре функцијама,

18
00:00:40,500 --> 00:00:43,000
а они контролишу понашање функције.

19
00:00:44,160 --> 00:00:46,523
Дакле, без параметара,

20
00:00:46,523 --> 00:00:48,716
програм не зна где желите вашу елипсу,

21
00:00:48,716 --> 00:00:49,881
или колико великом да је начини.

22
00:00:50,211 --> 00:00:52,530
Сада та порука о грешци
има мало више смисла.

23
00:00:52,530 --> 00:00:54,717
Наставимо даље и проследимо
поново четири параметра

24
00:00:54,717 --> 00:00:58,505
како би контролисали колико далеко горе,
колико далеко доле, колико широка

25
00:00:58,505 --> 00:01:00,563
и колико висока желимо да буде та елипса.

26
00:01:00,753 --> 00:01:03,771
И баш као и раније, можемо се мало
забавити и померати наоколо нашу елипсу

27
00:01:03,771 --> 00:01:05,775
и чак учинити да расте и да се скупља.

28
00:01:07,265 --> 00:01:11,633
У реду. Сада када смо видели основе,
покушајмо да нацртамо велику елипсу

29
00:01:11,633 --> 00:01:13,292
тачно на средини платна.

30
00:01:14,012 --> 00:01:16,535
И прво питање које можете имати је:
"Где је оно беше средина?"

31
00:01:17,505 --> 00:01:20,299
Само да поновимо, имамо ово горе лево, 0,

32
00:01:20,299 --> 00:01:25,490
а онда десно, ако се сећате је 400,
а доле је 400 такође.

33
00:01:25,490 --> 00:01:27,761
Дакле, ако размишљамо:
"Где ће бити средина?"

34
00:01:27,761 --> 00:01:31,285
Рекли бисмо: "Она ће бити на
пола од 400 горе, дакле, 200.

35
00:01:31,285 --> 00:01:33,759
Затим пола од 400 доле, дакле, 200."

36
00:01:33,759 --> 00:01:35,024
Можемо наставити и урадити то.

37
00:01:35,024 --> 00:01:36,746
Направимо нашу фукнцију ellipse,

38
00:01:36,746 --> 00:01:40,788
проследићемо параметре и
начинити је прилично великом.

39
00:01:41,468 --> 00:01:42,810
И, ево је!

40
00:01:42,860 --> 00:01:45,772
У реду. И, само забаве ради,
сместићемо тамо и правоугаоник.

41
00:01:46,242 --> 00:01:50,216
Рећи ћемо rect(200, 200,
а можда мало мањи. 100, 100);

42
00:01:50,216 --> 00:01:53,005
Хм, ово је некако интересантно.

43
00:01:53,005 --> 00:01:54,813
Шта нам је овај мали експеримент показао?

44
00:01:55,243 --> 00:01:58,000
Па, можемо видети да та 200, 200 тачка

45
00:01:58,000 --> 00:02:01,767
заправо говори где ћемо
ставити центар елипсе.

46
00:02:01,767 --> 00:02:04,498
Али за правоугаонике то је различито,
пошто за правоугаонике

47
00:02:04,498 --> 00:02:08,539
200, 200 говори где ћемо сместити
горњи леви угао правоугаоника.

48
00:02:09,969 --> 00:02:13,202
И то је стварно битно да знамо када
покушавамо да позиционирамо наше облике.

49
00:02:14,752 --> 00:02:16,565
Океј, пређимо сада на просте линије.

50
00:02:16,825 --> 00:02:19,278
Име те функције ће бити само line.

51
00:02:19,478 --> 00:02:21,773
Можемо јој проследити
поново четири параметра,

52
00:02:21,773 --> 00:02:24,984
али, мислим, линија у ствари нема величину
попут правоугаоника, зар не?

53
00:02:25,234 --> 00:02:27,225
Дакле, шта ће ови бројеви контролисати?

54
00:02:28,485 --> 00:02:31,270
Па, први и други параметар, као и раније,

55
00:02:31,270 --> 00:02:34,265
говоре колико горе и
колико доле линија почиње.

56
00:02:34,545 --> 00:02:36,561
Док ће друга два параметра...

57
00:02:36,981 --> 00:02:40,017
или извините, други
скуп параметара, 90 и 200...

58
00:02:40,017 --> 00:02:43,533
прецизирати колико далеко у десно и
колико далеко на доле ће бити крај линије.

59
00:02:44,853 --> 00:02:48,242
У реду. Дакле, сада када смо
разумели како то функционише,

60
00:02:48,242 --> 00:02:51,761
погледајмо нешто што ће
прво изгледати стварно чудно.

61
00:02:52,501 --> 00:02:56,757
Шта ће се десити ако поставим да овај
правоугаоник почиње у горњем левом углу?

62
00:02:56,757 --> 00:03:00,283
И то тако што ћу навести
горњи леви угао правоугаоника.

63
00:03:00,533 --> 00:03:02,281
И онда да буде заиста велики.

64
00:03:03,991 --> 00:03:07,017
Можемо га чак начинити толико великим,
али то је малко сувише велико, мислим.

65
00:03:07,777 --> 00:03:11,760
Видимо да то постепено почиње
да чини да елипса нестане.

66
00:03:11,910 --> 00:03:13,780
Можемо заправо учинити
да потпуно нестане.

67
00:03:14,760 --> 00:03:16,543
Сада се питамо где је отишла.

68
00:03:17,773 --> 00:03:21,502
Оно што програм ради је да заправо
редом црта ваше облике.

69
00:03:21,502 --> 00:03:24,702
Прво, он исцртава ту елипсу,
затим исцртава тај правоугаоник преко,

70
00:03:24,702 --> 00:03:26,502
а затим исртава линију.

71
00:03:26,502 --> 00:03:29,762
Дакле, та елипса је још увек тамо,
само је, као што сте видели, испод.

72
00:03:30,772 --> 00:03:32,500
И ово је важна ствар коју треба запамтити,

73
00:03:32,500 --> 00:03:35,808
јер, шта би се десило ако би
прво нацртали нашу линију?

74
00:03:36,498 --> 00:03:38,520
Нећемо је уопште видети, зар не?

75
00:03:38,520 --> 00:03:41,730
Можда ћете урадити то и у вашим програмима,
па ћете се питати: "Хеј, где је нестала моја линија?"

76
00:03:41,740 --> 00:03:45,023
Идеја је да она јесте тамо,
само је тренутно скривена

77
00:03:45,023 --> 00:03:48,050
и од стране елипсе,
а такође и од правоугаоника.

78
00:03:50,250 --> 00:03:53,501
Можемо утицати на то који облик
је исцртан преко другог облика

79
00:03:53,501 --> 00:03:56,562
само мењајући редослед којим смо их
записали у нашем програму.

80
00:03:58,592 --> 00:04:01,031
Сада, само желим да уведем
неколико техничких појмова

81
00:04:01,031 --> 00:04:02,280
пре него што завршимо.

82
00:04:02,770 --> 00:04:04,512
Управо како сте научили из математике,

83
00:04:04,512 --> 00:04:07,494
можемо користити слово x да
означимо колико далеко у десно,

84
00:04:07,494 --> 00:04:09,216
као што смо већ спомињали,

85
00:04:09,216 --> 00:04:11,528
а затим слово y да означимо
колико далеко на доле.

86
00:04:11,528 --> 00:04:14,001
То може изгледати малко чудно,
ако нисте на то навикли,

87
00:04:14,001 --> 00:04:17,232
али лакше је за рећи од: "Колико далеко
у десно и колико далеко на доле?"

88
00:04:17,232 --> 00:04:18,543
сваки појединачни пут.

89
00:04:19,493 --> 00:04:22,216
Прва два параметра за
нашу елипсу, на пример,

90
00:04:22,216 --> 00:04:27,528
говоре да ће x бити 200, а y ће бити 229.

91
00:04:28,968 --> 00:04:30,250
То вам је то,

92
00:04:30,250 --> 00:04:33,042
иста ствар као када кажете: "Колико далеко у
десно и колико далеко на доле?"

93
00:04:33,982 --> 00:04:36,034
Друго заиста добро питање
које можете имати је:

94
00:04:36,034 --> 00:04:38,564
"Које јединице смо користили све време?

95
00:04:38,794 --> 00:04:42,763
Да ли смо имали посла са
200 центиметара, 200 инча, 200 миља?"

96
00:04:42,763 --> 00:04:44,810
Користили смо јединице
које се називају "пиксели",

97
00:04:45,260 --> 00:04:47,787
а пиксел је сићушна тачкица
на вашем екрану.

98
00:04:48,477 --> 00:04:51,957
Ово платно је заправо широко 400 пиксела.

99
00:04:52,287 --> 00:04:56,497
То је разлог зашто увек кажемо
да је овај горњи леви угао 0,

100
00:04:56,497 --> 00:05:00,588
а овде је 400, пошто је то 400 пиксела.

101
00:05:01,508 --> 00:05:04,784
И слично, када кажемо 200,
ми заправо мислимо на 200 пиксела

102
00:05:04,784 --> 00:05:06,540
и вероватно капирате поенту.

103
00:05:07,180 --> 00:05:08,303
Фантастично!

104
00:05:08,303 --> 00:05:10,788
Сада знате све о функцијама
line, ellipse и rect,

105
00:05:10,788 --> 00:05:12,003
и њиховим параметрима.

106
00:05:12,253 --> 00:05:14,791
Покрили смо много, држите се тога,
наставите да истражујете

107
00:05:14,803 --> 00:05:15,793
и ускоро ћете ухватити фазон.