0:00:00.960,0:00:03.029
Хајде да још истражимо[br]ову целу ствар око цртања.

0:00:03.029,0:00:05.270
Шта можемо нацртати осим правоугаоника?

0:00:05.270,0:00:07.716
Па, можемо цртати криве[br]користећи реч ellipse,

0:00:07.716,0:00:09.966
што је још једна команда[br]коју рачунар препознаје.

0:00:09.966,0:00:12.775
Ми заправо имамо посебну[br]програмерску реч за команде.

0:00:12.775,0:00:14.751
Зваћемо их функције.

0:00:14.751,0:00:17.790
Користићу реч функција од сада[br]па на даље да означим команду.

0:00:18.510,0:00:20.836
Настављамо, и записујемо[br]име функције ellipse,

0:00:20.836,0:00:22.790
а онда две заграде и тачка-зарез.

0:00:23.000,0:00:24.005
И не ради!

0:00:24.005,0:00:26.136
Имамо ову поруку о грешци[br]која нам говори о параметрима,

0:00:26.136,0:00:27.367
шта год они били.

0:00:27.367,0:00:30.330
Можете ли видети шта нам недостаје,[br]упоређујући са оним што смо[br]управо записали са rect?

0:00:30.922,0:00:33.291
Па да, када откуцамо ellipse,[br]нисмо навели бројеве,

0:00:33.291,0:00:35.030
као што јесмо код правоугаоника.

0:00:35.030,0:00:37.060
Ови бројеви овде се називају параметри.

0:00:37.550,0:00:40.500
Ми кажемо да прослеђујемо[br]параметре функцијама,

0:00:40.500,0:00:43.000
а они контролишу понашање функције.

0:00:44.160,0:00:46.523
Дакле, без параметара,

0:00:46.523,0:00:48.716
програм не зна где желите вашу елипсу,

0:00:48.716,0:00:49.881
или колико великом да је начини.

0:00:50.211,0:00:52.530
Сада та порука о грешци[br]има мало више смисла.

0:00:52.530,0:00:54.717
Наставимо даље и проследимо[br]поново четири параметра

0:00:54.717,0:00:58.505
како би контролисали колико далеко горе,[br]колико далеко доле, колико широка

0:00:58.505,0:01:00.563
и колико висока желимо да буде та елипса.

0:01:00.753,0:01:03.771
И баш као и раније, можемо се мало[br]забавити и померати наоколо нашу елипсу

0:01:03.771,0:01:05.775
и чак учинити да расте и да се скупља.

0:01:07.265,0:01:11.633
У реду. Сада када смо видели основе,[br]покушајмо да нацртамо велику елипсу

0:01:11.633,0:01:13.292
тачно на средини платна.

0:01:14.012,0:01:16.535
И прво питање које можете имати је:[br]"Где је оно беше средина?"

0:01:17.505,0:01:20.299
Само да поновимо, имамо ово горе лево, 0,

0:01:20.299,0:01:25.490
а онда десно, ако се сећате је 400,[br]а доле је 400 такође.

0:01:25.490,0:01:27.761
Дакле, ако размишљамо:[br]"Где ће бити средина?"

0:01:27.761,0:01:31.285
Рекли бисмо: "Она ће бити на[br]пола од 400 горе, дакле, 200.

0:01:31.285,0:01:33.759
Затим пола од 400 доле, дакле, 200."

0:01:33.759,0:01:35.024
Можемо наставити и урадити то.

0:01:35.024,0:01:36.746
Направимо нашу фукнцију ellipse,

0:01:36.746,0:01:40.788
проследићемо параметре и[br]начинити је прилично великом.

0:01:41.468,0:01:42.810
И, ево је!

0:01:42.860,0:01:45.772
У реду. И, само забаве ради,[br]сместићемо тамо и правоугаоник.

0:01:46.242,0:01:50.216
Рећи ћемо rect(200, 200,[br]а можда мало мањи. 100, 100);

0:01:50.216,0:01:53.005
Хм, ово је некако интересантно.

0:01:53.005,0:01:54.813
Шта нам је овај мали експеримент показао?

0:01:55.243,0:01:58.000
Па, можемо видети да та 200, 200 тачка

0:01:58.000,0:02:01.767
заправо говори где ћемо[br]ставити центар елипсе.

0:02:01.767,0:02:04.498
Али за правоугаонике то је различито,[br]пошто за правоугаонике

0:02:04.498,0:02:08.539
200, 200 говори где ћемо сместити[br]горњи леви угао правоугаоника.

0:02:09.969,0:02:13.202
И то је стварно битно да знамо када[br]покушавамо да позиционирамо наше облике.

0:02:14.752,0:02:16.565
Океј, пређимо сада на просте линије.

0:02:16.825,0:02:19.278
Име те функције ће бити само line.

0:02:19.478,0:02:21.773
Можемо јој проследити[br]поново четири параметра,

0:02:21.773,0:02:24.984
али, мислим, линија у ствари нема величину[br]попут правоугаоника, зар не?

0:02:25.234,0:02:27.225
Дакле, шта ће ови бројеви контролисати?

0:02:28.485,0:02:31.270
Па, први и други параметар, као и раније,

0:02:31.270,0:02:34.265
говоре колико горе и[br]колико доле линија почиње.

0:02:34.545,0:02:36.561
Док ће друга два параметра...

0:02:36.981,0:02:40.017
или извините, други[br]скуп параметара, 90 и 200...

0:02:40.017,0:02:43.533
прецизирати колико далеко у десно и[br]колико далеко на доле ће бити крај линије.

0:02:44.853,0:02:48.242
У реду. Дакле, сада када смо[br]разумели како то функционише,

0:02:48.242,0:02:51.761
погледајмо нешто што ће[br]прво изгледати стварно чудно.

0:02:52.501,0:02:56.757
Шта ће се десити ако поставим да овај[br]правоугаоник почиње у горњем левом углу?

0:02:56.757,0:03:00.283
И то тако што ћу навести[br]горњи леви угао правоугаоника.

0:03:00.533,0:03:02.281
И онда да буде заиста велики.

0:03:03.991,0:03:07.017
Можемо га чак начинити толико великим,[br]али то је малко сувише велико, мислим.

0:03:07.777,0:03:11.760
Видимо да то постепено почиње[br]да чини да елипса нестане.

0:03:11.910,0:03:13.780
Можемо заправо учинити[br]да потпуно нестане.

0:03:14.760,0:03:16.543
Сада се питамо где је отишла.

0:03:17.773,0:03:21.502
Оно што програм ради је да заправо[br]редом црта ваше облике.

0:03:21.502,0:03:24.702
Прво, он исцртава ту елипсу,[br]затим исцртава тај правоугаоник преко,

0:03:24.702,0:03:26.502
а затим исртава линију.

0:03:26.502,0:03:29.762
Дакле, та елипса је још увек тамо,[br]само је, као што сте видели, испод.

0:03:30.772,0:03:32.500
И ово је важна ствар коју треба запамтити,

0:03:32.500,0:03:35.808
јер, шта би се десило ако би[br]прво нацртали нашу линију?

0:03:36.498,0:03:38.520
Нећемо је уопште видети, зар не?

0:03:38.520,0:03:41.730
Можда ћете урадити то и у вашим програмима,[br]па ћете се питати: "Хеј, где је нестала моја линија?"

0:03:41.740,0:03:45.023
Идеја је да она јесте тамо,[br]само је тренутно скривена

0:03:45.023,0:03:48.050
и од стране елипсе,[br]а такође и од правоугаоника.

0:03:50.250,0:03:53.501
Можемо утицати на то који облик[br]је исцртан преко другог облика

0:03:53.501,0:03:56.562
само мењајући редослед којим смо их[br]записали у нашем програму.

0:03:58.592,0:04:01.031
Сада, само желим да уведем[br]неколико техничких појмова

0:04:01.031,0:04:02.280
пре него што завршимо.

0:04:02.770,0:04:04.512
Управо како сте научили из математике,

0:04:04.512,0:04:07.494
можемо користити слово x да[br]означимо колико далеко у десно,

0:04:07.494,0:04:09.216
као што смо већ спомињали,

0:04:09.216,0:04:11.528
а затим слово y да означимо[br]колико далеко на доле.

0:04:11.528,0:04:14.001
То може изгледати малко чудно,[br]ако нисте на то навикли,

0:04:14.001,0:04:17.232
али лакше је за рећи од: "Колико далеко[br]у десно и колико далеко на доле?"

0:04:17.232,0:04:18.543
сваки појединачни пут.

0:04:19.493,0:04:22.216
Прва два параметра за[br]нашу елипсу, на пример,

0:04:22.216,0:04:27.528
говоре да ће x бити 200, а y ће бити 229.

0:04:28.968,0:04:30.250
То вам је то,

0:04:30.250,0:04:33.042
иста ствар као када кажете: "Колико далеко у[br]десно и колико далеко на доле?"

0:04:33.982,0:04:36.034
Друго заиста добро питање[br]које можете имати је:

0:04:36.034,0:04:38.564
"Које јединице смо користили све време?

0:04:38.794,0:04:42.763
Да ли смо имали посла са[br]200 центиметара, 200 инча, 200 миља?"

0:04:42.763,0:04:44.810
Користили смо јединице[br]које се називају "пиксели",

0:04:45.260,0:04:47.787
а пиксел је сићушна тачкица[br]на вашем екрану.

0:04:48.477,0:04:51.957
Ово платно је заправо широко 400 пиксела.

0:04:52.287,0:04:56.497
То је разлог зашто увек кажемо[br]да је овај горњи леви угао 0,

0:04:56.497,0:05:00.588
а овде је 400, пошто је то 400 пиксела.

0:05:01.508,0:05:04.784
И слично, када кажемо 200,[br]ми заправо мислимо на 200 пиксела

0:05:04.784,0:05:06.540
и вероватно капирате поенту.

0:05:07.180,0:05:08.303
Фантастично!

0:05:08.303,0:05:10.788
Сада знате све о функцијама[br]line, ellipse и rect,

0:05:10.788,0:05:12.003
и њиховим параметрима.

0:05:12.253,0:05:14.791
Покрили смо много, држите се тога,[br]наставите да истражујете

0:05:14.803,0:05:15.793
и ускоро ћете ухватити фазон.