WEBVTT

00:00:06.776 --> 00:00:09.984
Замислите да сте поставили камеру
у фиксирани положај,

00:00:09.984 --> 00:00:11.427
сликали небо

00:00:11.427 --> 00:00:14.890
у исто време свакодневно
током целе једне године

00:00:14.890 --> 00:00:18.442
и послагали све фотографије
једну на другу.

00:00:18.442 --> 00:00:21.300
Како би Сунце изгледало
на тој комбинованој слици?

00:00:21.300 --> 00:00:22.773
Као непокретна тачка?

00:00:22.773 --> 00:00:24.511
Да ли би имало кружни пут?

00:00:24.511 --> 00:00:25.482
Ниједно од та два.

00:00:25.482 --> 00:00:28.211
Чудно, али оно ствара облик броја осам,

00:00:28.211 --> 00:00:30.559
што је познато као Сунчева аналема,

00:00:30.559 --> 00:00:32.140
али због чега?

00:00:32.140 --> 00:00:34.812
Кретање Земље ствара неколико циклуса.

00:00:34.812 --> 00:00:38.978
Као прво, окреће се око своје осе
отприлике једном сваких 24 сата,

00:00:38.978 --> 00:00:41.752
стварајући изласке и заласке Сунца.

00:00:41.752 --> 00:00:44.697
У исто време, ствара и спорији циклус,

00:00:44.697 --> 00:00:49.537
док кружи око Сунца
на сваких отприлике 365 дана.

00:00:49.537 --> 00:00:51.071
Међутим, постоји преокрет.

00:00:51.071 --> 00:00:53.271
Релативно у односу
на њену орбиталну раван,

00:00:53.271 --> 00:00:57.166
Земља се не окреће
са усправљеним Северним полом.

00:00:57.166 --> 00:01:02.517
Уместо тога, њена оса има
константни нагиб од 23,4 степени.

00:01:02.517 --> 00:01:05.447
Ово је познато као нагиб Земљине осе,

00:01:05.447 --> 00:01:06.792
или укошеност.

00:01:06.792 --> 00:01:09.840
Нагиб од 23 степена можда не делује важно,

00:01:09.840 --> 00:01:13.510
али то је главни разлог због ког пролазимо
кроз различита годишња доба.

00:01:13.510 --> 00:01:16.775
Због тога што оса
остаје нагнута у истом правцу

00:01:16.775 --> 00:01:19.004
док Земља кружи на годишњем нивоу,

00:01:19.004 --> 00:01:20.841
постоје дуги периоди сваке године

00:01:20.841 --> 00:01:24.511
када северна половина планете
остаје нагнута према Сунцу,

00:01:24.511 --> 00:01:27.000
док је јужна половина
нагнута ка супротној страни

00:01:27.000 --> 00:01:28.346
и обрнуто,

00:01:28.346 --> 00:01:31.699
што доживљавамо као лето и зима.

00:01:31.699 --> 00:01:33.889
Током лета на датој хемисфери,

00:01:33.889 --> 00:01:38.937
чини се да је Сунце више на небу,
што чини да су дани дужи и топлији.

00:01:38.937 --> 00:01:41.088
Једном годишње, Сунчева деклинација,

00:01:41.088 --> 00:01:42.742
угао између екватора

00:01:42.742 --> 00:01:46.761
и положаја на Земљи када се Сунце
појављује директно изнад,

00:01:46.761 --> 00:01:48.604
достиже свој максимум.

00:01:48.604 --> 00:01:53.232
Овај дан је познат као летња дугодневица,
најдужи дан у години,

00:01:53.232 --> 00:01:57.134
и дан када је Сунце
на највишем положају на небу.

00:01:57.134 --> 00:01:58.993
Тако нагиб Земљине осе

00:01:58.993 --> 00:02:02.690
делимично објашњава
зашто Сунце мења положај на небу,

00:02:02.690 --> 00:02:04.217
а дужина аналеме

00:02:04.217 --> 00:02:08.999
је 46,8 степени у току Сунчеве деклинације

00:02:08.999 --> 00:02:10.295
током године.

00:02:10.295 --> 00:02:14.063
Ипак, зашто је то облик осмице,
а не једноставно права линија?

00:02:14.063 --> 00:02:17.216
Ово се дешава због друге особине
Земљине револуције,

00:02:17.216 --> 00:02:19.423
ексцентрицитета орбите.

00:02:19.423 --> 00:02:22.190
Земљина путања око Сунца је елипса,

00:02:22.190 --> 00:02:26.042
са раздаљином у односу на Сунце
која се мења на различитим тачкама.

00:02:26.042 --> 00:02:29.057
Одговорајућа промена код силе гравитације

00:02:29.057 --> 00:02:32.306
чини да се Земља креће најбрже у јануару

00:02:32.306 --> 00:02:34.886
када достиже најближу тачку Сунцу,

00:02:34.886 --> 00:02:36.286
перихел,

00:02:36.286 --> 00:02:41.884
а најспорије у јулу, када достиже
најудаљенију тачку, афел.

00:02:42.446 --> 00:02:45.231
Земљин ексцентрицитет
значи да се соларно подне,

00:02:45.231 --> 00:02:47.858
време када је Сунце
на највишем положају на небу,

00:02:47.858 --> 00:02:50.968
не јавља увек у истом делу дана.

00:02:50.968 --> 00:02:54.480
Дакле, сунчани сат
може ићи унапред и 16 минута,

00:02:54.480 --> 00:02:57.977
или каснити 14 минута за обичним сатом.

00:02:57.977 --> 00:03:04.102
Заправо, време које показује сат и Сунце
се поклапају само четири пута годишње.

00:03:04.102 --> 00:03:08.790
Ширина аналеме представља 
степен ове девијације.

00:03:08.790 --> 00:03:11.946
Како су људи знали
тачно време у прошлости?

00:03:11.946 --> 00:03:13.615
Током већег дела људске историје,

00:03:13.615 --> 00:03:16.334
оријентисање према положају Сунца
је било сасвим довољно.

00:03:16.334 --> 00:03:17.844
Међутим, током модерног доба,

00:03:17.844 --> 00:03:22.335
разлика између сунчаног
и механичког сата је постала важна.

00:03:22.335 --> 00:03:25.423
Једначина времена, коју је изнео Птолемеј,

00:03:25.423 --> 00:03:28.779
а која је касније прерађена
на основу рада Јохана Кеплера,

00:03:28.779 --> 00:03:34.507
претвара видљиво соларно време
у средње време на које се сви ослањамо.

00:03:34.507 --> 00:03:37.847
Глобуси су чак некада имали
иштампану аналему на себи

00:03:37.847 --> 00:03:40.264
да би омогућили људима да одреде разлику

00:03:40.264 --> 00:03:44.563
између часовничког и соларног времена
на основу дана у години.

00:03:44.563 --> 00:03:48.639
Како се аналема јавља
зависи од тога где сте.

00:03:48.639 --> 00:03:51.489
Биће нагнута под углом
који ће зависи од географске ширине,

00:03:51.489 --> 00:03:54.117
или преокренута ако се налазите
на јужној хемисфери.

00:03:54.117 --> 00:03:55.778
Да сте на другој планети,

00:03:55.778 --> 00:03:58.228
могли бисте наићи
на нешто потпуно другачије.

00:03:58.228 --> 00:04:00.868
У зависности од ексцентрицитета орбите

00:04:00.868 --> 00:04:02.084
и нагиба осе,

00:04:02.084 --> 00:04:06.951
аналема се може јавити као суза,
овалан облик или чак као права линија.