Vizuelno predstavljanje podataka je, takođe, u središtu i mog posla.

Ja predajem Globalno zdravlje.

I znam da posedovanje podataka nije dovoljno.

Moram da ih prikažem na način koji je ljudima dopadljiv i razumljiv.

Sada ću pokušati nešto što nikada pre nisam uradio:

oživljavanje podataka u realnom prostoru

uz malo tehnićke pomoći od strane ekipe.

Evo, počinjemo: prvo osa za zdravlje.

Očekivani životni vek od 25 do 75 godina.

A ovde dole, osa za blagostanje.

Prihod po osobi: 400, 4000 i 40000 dolara

Dakle, ovde dole su siromašni i bolesni,

a gore bogati i zdravi.

Sada ću vam prikazati svet od pre 200 godina

u 1810.

Evo svih zemalja:

Evropa kafeno, Azija crveno, Srednji Istok zeleno, Afrika južno od Sahare plavo

i obe Amerike žuto.

Veličina kružića za zemlje predstavlja veličinu populacije.

U 1810. je bilo veoma pretrpano ovde dole, zar ne?

Sve zemlje su bile bolesne i siromašne

očekivani životni vek je bio ispod 40 u svim zemljama,

a samo su Ujedinjeno Kraljevstvo i Holandija bile u nešto boljem položaju,

ali ne mnogo.

A sada, pokrećem svet.

Indsutrijska revolucija udaljava zemlje u Evropi i drugde

od ostalih,

ali kolonizovane zemlje Azije i Afrike

su zaglavljene tamo dole.

Tokom vremena zapadne zemlje postaju zdravije i zdravije.

A sada, usporavamo da bi prikazali uticaj

Prvog svetskog rata

i epidemije Španskog gripa. Kakva katastrofa!

Sada ubrzavam kroz 1920te i 1930te.

Uprkos Velikoj depresiji

zapadne zemlje produžavaju

ka većim blagostanjem i više zdravlja.

Japan i drugi pokušavaju da prate,

ali većina zemalja ostaje ovde dole.

Sada, posle tragedija Drugog svetskog rata,

zastajemo malo da bi pogledali svet u 1948.

1948 je bila odlična godina: rat je bio završen,

Švedska je osvojila najviše medalja na Zimskim olimpijskim igrama

i ja sam rođen.

Ali razlike između zemalja u svetu

su bile veće nego ikad.

Sjedinjene Američke Države su bile napred, Japan je sustizao,

Brazil je bio daleko iza,

Iran je postajao bogatiji zbog nafte, ali je još uvek imao kratke živote.

A azijski giganti:

Kina, Indija, Pakistan i Indonezija

su još uvek bili siromašni i bolesni ovde dole,

ali pogledajte šta će upravo dogoditi.

Počinjemo ponovo!

Za vreme mog životnog veka nekadašnje kolonije su stekle nezavisnost

i konačno počele postajati zdravije,

i zdravije,

i zdravije.

1970ih su zemlje u Aziji i Latinskoj Americi,

počele da sustižu zapadne zemlje:

postale su ekonomije u proboju.

Neke u Africi su pratile,

neke su bile zaglavljene u civilnim ratovima,

a neke pogođene HIVom.

A sada možemo videti svet danas,

sa najsvežije ažuriranim statistikama.

Većina ljudi danas živi u sredini.

Ali, istovremeno, postoje i ogromne razlike

između najboljih i najgorih zemalja,

kao i ogromne nejednakosti unutar zemalja.

Ovi kružići predstavljaju proseke zemalja,

ali ja ih mogu podeliti.

Uzmimo Kinu, mogu je podeliti u provincije.

Eno Šangaja.

Ima isto blagostanje i zdravlje kao Italija danas.

A evo siromašne provincije Gansu u unutrašnjosti,

ona je kao Pakistan

i ako je podelim dalje

ruralni delovi su kao Gana u Africi.

A ipak, uprkos enormnim razlikama danas,

svedoci smo 200 godina primetnog napretka.

Taj ogroman istorijski jaz

između zapada i ostatka sveta se sada zatvara.

Postali smo nov, konvergirajući svet

i ja vidim jasan trend u budućnosti,

uz pomoć, razmenu, zelenu tehnologiju i mir

potpuno je moguće da svako dosegne

bogat i zdrav ćošak.

Dobro, ono što ste upravo videli u poslednjih nekoliko minuta

je priča o 200 zemalja

prikazanih kroz 200 godina i dalje.

Ukjučivala je grafički prikaz 120 hiljada brojeva.

Veoma zgodno, zar ne?