WEBVTT

00:00:06.758 --> 00:00:09.918
"Neko mora da je oklevetao Jozefa K.

00:00:09.918 --> 00:00:14.791
Znao je da nije učinio bilo šta loše,
ali jednog jutra je uhapšen."

00:00:14.791 --> 00:00:16.756
Ovako počinje "Proces",

00:00:16.756 --> 00:00:20.754
jedan od najpoznatijih romana
pisca Franca Kafke.

00:00:20.754 --> 00:00:24.194
K, protagonist, iznenada je uhapšen

00:00:24.194 --> 00:00:26.477
i primoran je da prođe
kroz zbunjujući proces

00:00:26.477 --> 00:00:28.635
u kome mu ni razlog hapšenja,

00:00:28.635 --> 00:00:31.011
ni priroda pravnog postupka

00:00:31.011 --> 00:00:33.168
nisu jasni.

00:00:33.168 --> 00:00:37.197
Ovakav scenario se smatra
karakterističnim za Kafkino stvaralaštvo

00:00:37.197 --> 00:00:39.787
te su učenjaci smislili novu reč za njega.

00:00:39.787 --> 00:00:44.954
Reč kafkijanski je postala deo žargona
i opisuje bespotrebno komplikovana

00:00:44.954 --> 00:00:47.663
i frustrirajuća iskustva,

00:00:47.663 --> 00:00:51.735
poput primoranosti da se snalazite
u lavirintima birokratije.

00:00:51.735 --> 00:00:55.191
No, da li stajanje u dugom redu
radi popunjavanja zbunjujuće papirologije

00:00:55.191 --> 00:00:58.441
zaista obuhvata punoću Kafkine vizije?

00:00:58.441 --> 00:01:03.262
Mimo uzgredne upotrebe ove reči,
šta nešto čini kafkijanskim?

00:01:03.262 --> 00:01:08.319
Priče Franca Kafke zaista se bave
mnogim banalnim i apsurdnim aspektima

00:01:08.319 --> 00:01:10.131
savremene birokratije,

00:01:10.131 --> 00:01:14.390
što je delimično inspirisano njegovim
iskustvom činovnika za osiguranja

00:01:14.390 --> 00:01:16.960
tokom ranog XX veka u Pragu.

00:01:16.960 --> 00:01:19.382
Mnogi njegovi protagonisti
su kancelarijski radnici

00:01:19.382 --> 00:01:22.098
koji su primorani da izlaze na kraj
s mrežom prepreka

00:01:22.098 --> 00:01:24.546
kako bi ostvarili svoje ciljeve,

00:01:24.546 --> 00:01:29.194
a često se ispostavi da je iskušenje
toliko dezorijentišuće i nelogično

00:01:29.194 --> 00:01:33.326
da uspeh postaje besmislen
u svakom slučaju.

00:01:33.326 --> 00:01:35.700
Na primer, u kratkoj priči "Posejdon",

00:01:35.700 --> 00:01:40.056
antički grčki bog je administrator,
toliko preplavljen papirologijom

00:01:40.056 --> 00:01:44.015
da nikad nema vremena da istraži
sopstvenu podvodnu oblast.

00:01:44.015 --> 00:01:47.472
Fora je da čak ni bog ne može
da izađe na kraj s količinom papirologije

00:01:47.472 --> 00:01:50.201
koju zahteva savremeno radno mesto.

00:01:50.201 --> 00:01:52.352
Razlog za pripovedanje

00:01:52.352 --> 00:01:55.108
je što on ne želi
da prebaci drugima bar deo posla

00:01:55.108 --> 00:01:59.079
jer svakoga smatra
nedostojnim tog zadatka.

00:01:59.079 --> 00:02:03.230
Kafkin Posejdon
je zatovrenik sopstvenog ega.

00:02:03.230 --> 00:02:05.570
Ova jednostavna priča sadrži sve elemente

00:02:05.570 --> 00:02:09.105
koji sačinjavaju
istinski kafkijanski scenario.

00:02:09.105 --> 00:02:11.692
Ne radi se samo o birokratskom apsurdu,

00:02:11.692 --> 00:02:16.288
već o ironiji kako lik reaguje na to
nizom obrazloženja,

00:02:16.288 --> 00:02:18.940
a to je amblematično za Kafkino pisanje.

00:02:18.940 --> 00:02:24.473
Njegove tragikomične priče služe kao vid
mitologije savremenog industrijskog doba,

00:02:24.473 --> 00:02:27.417
u kojima koristi logiku snova
kako bi istražio odnose

00:02:27.417 --> 00:02:33.008
između sistema arbitrarne moći
i pojedinaca zarobljenih u njima.

00:02:33.008 --> 00:02:37.261
Uzmite, na primer, Kafkinu
najpoznatiju priču: "Preobražaj".

00:02:37.261 --> 00:02:40.942
Kad se Gregor Samsa probudi jednog jutra
i otkrije da je transformisan

00:02:40.942 --> 00:02:42.949
u džinovskog insekta,

00:02:42.949 --> 00:02:46.221
njegova najveća briga
je da stigne na vreme na posao.

00:02:46.221 --> 00:02:49.823
Naravno, ovo se ispostavi kao nemoguće.

00:02:49.823 --> 00:02:54.319
Nije jedino autoritativna stvarnost
radnog prostora inspirisala Kafku.

00:02:54.319 --> 00:02:57.601
Neke od borbi likova potiču iznutra.

00:02:57.601 --> 00:02:59.387
Kratka priča "Umetnik u gladovanju",

00:02:59.387 --> 00:03:05.320
opisuje cirkuskog izvođača
čija se tačka sastoji od produženog posta.

00:03:05.320 --> 00:03:09.389
Uzrujan je zato što je vlasnik cirkusa
ograničio post na 40 dana,

00:03:09.389 --> 00:03:13.035
verujući da ga to sprečava
da postigne slavu u svojoj umetnosti.

00:03:13.035 --> 00:03:15.577
No kad njegovoj tački padne popularnost,

00:03:15.577 --> 00:03:19.103
slobodan je da se izgladni do smrti.

00:03:19.103 --> 00:03:22.440
Preokret nastaje
kad leži na samrti u anonimnosti,

00:03:22.440 --> 00:03:25.975
sa žaljenjem priznajući da je njegova
umetnost oduvek bila prevara.

00:03:25.975 --> 00:03:28.132
Postio je ne snagom volje,

00:03:28.132 --> 00:03:32.165
već prosto zato što nikad
nije pronašao hranu koja bi mu se svidela.

00:03:32.165 --> 00:03:33.362
Čak i u "Procesu",

00:03:33.362 --> 00:03:35.887
koji je čini se usmeren
direktno na birokratiju,

00:03:35.887 --> 00:03:40.974
nejasni zakoni i zbunjujuće procedure
pokazuju nešto daleko zlokobnije:

00:03:40.974 --> 00:03:44.913
strahoviti impuls pravnog sistema
se pokazuje nazaustavljivim,

00:03:44.913 --> 00:03:48.359
čak i od strane navodno moćnih zvaničnika.

00:03:48.359 --> 00:03:50.798
Ovo je sistem koji ne služi pravdi,

00:03:50.798 --> 00:03:54.608
već je njegova jedina svrha
da ovekoveči samog sebe.

00:03:54.608 --> 00:03:56.484
Politička teoretičarka Hana Arendt,

00:03:56.484 --> 00:03:58.620
koja je pisala godinama
nakon Kafkine smrti,

00:03:58.620 --> 00:04:01.854
će to nazvati "tiranijom bez tiranina".

00:04:01.854 --> 00:04:05.104
Ipak, sumornost Kafkinih priča

00:04:05.104 --> 00:04:06.851
prati značajna doza humora,

00:04:06.851 --> 00:04:10.570
koji je ukorenjen u besmislenoj logici
opisanih situacija.

00:04:10.570 --> 00:04:15.855
Dakle, s jedne strane, lako je prepoznati
kafkijanstvo u današnjem svetu.

00:04:15.855 --> 00:04:20.949
Oslanjamo se na sve zamršenije
sisteme administracije

00:04:20.949 --> 00:04:24.973
koji ostavljaju stvarne posledice
na sve aspekte našeg života.

00:04:24.973 --> 00:04:28.941
I svaku našu reč procenjuju
ljudi koje ne vidimo,

00:04:28.941 --> 00:04:32.096
koji slede zakone koje ne znamo.

00:04:32.096 --> 00:04:36.787
S druge strane, finim podešavanjem
naše pažnje na apsurd,

00:04:36.787 --> 00:04:40.596
Kafka takođe reflektuje naše mane
nazad do nas samih.

00:04:40.596 --> 00:04:45.603
Time nas podseća da je svet
u kom živimo onaj koji stvaramo

00:04:45.603 --> 00:04:47.945
i da imamo moć da se menjamo na bolje.