Bilo je to manje od godinu dana
nakon 11. septembra,

bio sam u Čikago Tribjunu

i pisao sam o pucnjavama i ubistvima,

i ostao mi je prilično

mračan i depresivan osećaj.

Na fakultetu sam se
malo bavio aktivizmom

pa sam odlučio da pomognem
lokalnoj grupi

da okači letke
protiv testiranja životinja na vrata.

Mislio sam da bi to bio bezbedan način

da se uradi nešto pozitivno

ali sam naravno bio očajne sreće

i sve su nas uhapsili.

Policija je napravila
ovu zamagljenu sliku

kako držim letke, za dokaz.

Odbacili su optužbe,

ali nakon nekoliko nedelja,

dva agenta FBI-a su mi pokucala na vrata,

i rekli su mi da će me staviti

na liste državnih terostista,

ukoliko im ne pomognem
da špijuniraju protestne grupe.

Voleo bih da kažem da nisam ni trepnuo,

ali sam se prepao

i kada je strah nestao,

postao sam opsednut time da saznam

kako se ovo desilo,

kako su prava životinja
i aktivisti za okolinu

koji nikada nisu povredili nekog

mogli da postanu pretnja broj jedan

FBI-u za domaći terorizam.

Nekoliko godina nakon toga,
zvali su me

da svedočim pred kongresom
o svom izveštaju

i rekao sam zakonodavcima,

da dok svi pričaju o zelenom pokretu,

neki ljudi rizikuju svoje živote

da odbrane šume i spreče
cevovode za naftu.

Fizički stavljaju svoja tela na front

između kitova i harpuna kitolovaca.

Ovo su obični ljudi,

poput protestanata u Italiji

koji su se spontano popeli

preko bodljikave žice da spase biglove

od testiranja na životinjama.

Ovi pokreti su bili neverovatno efikasni

i popularni,

pa su 1985. njihovi protivnici
smislili novu reč,

eko-terorista,

da promene način na koji
mislimo o njima.

Samo su izmislili to.

Ove kompanije su podržale nove zakone

poput Ukaza o terorizmu
nad životinjama u preduzetništvu,

što pretvara aktivizam u terorizam

ako uzrokuje manjak profita.

Većina ljudi nikad nije čula
za ovaj zakon,

uključujući članove kongresa.

Manje od 1% ih je bilo u prostoriji

kada je izglasan.

Ostatak je bio napolju
kod novog spomenika.

Slavili su dr Kinga

iako bi njegov stil aktivizma
bio nazvan terorizmom

ukoliko bi se radio u ime životinja
ili okruženja.

Pristalice kažu da su ovakvi zakoni

potrebni za ekstremiste,

vandale, piromane, radikale.

Ali trenutno kompanije poput TransKanade

upućuju policiju u prezentacijama
poput ove

o tome kako tužiti nenasilne protestante

kao teroriste.

Dokumenti FBI-ja za obuku o eko-terorizmu

nisu o nasilju

već o odnosima sa javnošću.

Danas, u više zemalja,

korporacije guraju nove zakone

kojima se čini ilegalnim fotografisanje

surovosti prema životinjama
na njihovim farmama.

Najnoviji slučaj je iz Ajdaha
pre samo dve nedelje

i danas smo podigli optužnicu

izazivajući to kao neustavan čin

i pretnju novinarstvu.

Prva od ovih tužbi protiv uzbunjivača,

tako se zovu,

bila je protiv Ejmi Mejer,

devojke koja je videla kako bolesnu kravu

pomeraju buldožerom van klanice

dok je ona bila na ulici.

Ejmi je uradila ono što bi i svako od nas:

snimila je to.

Kad sam saznao za njenu priču,
pisao sam o njoj

i za 24 sata prouzrokovala je takvu lavinu

da su tužioci odustali od svih optužbi.

Ali izgleda da čak i snimanje

predstavlja pretnju.

Kroz Ukaz o slobodi informacija,

saznao sam da protivteroristička jedinica

posmatra moje članke

i govore poput ovoga.

Čak su priložli i ovaj fini izveštaj
o mojoj knjizi.

Opisali su je kao
"ubedljivu i dobro napisanu."

(Aplauz)

Za poleđinu sledeće knjige, zar ne?

Svrha svega ovoga je da se uplašimo,

ali kao novinar, imam nepokolebljivu veru

u moć obrazovanja.

Naše najbolje oružje je sunčeva svetlost.

Dostojevski je napisao
da je ceo smisao čoveka

da dokaže da je čovek, a ne dirka klavira.

Kroz čitavu istoriju,

ljudi na vlasti su koristili strah

da zataškaju istinu i utišaju neslaganje.

Vreme je da udarimo novu dirku.

Hvala vam.

(Aplauz)