Šta je Higs?

Od 1964. godine postojala je ideja

koju su predstavili naučnici Englert, Braut i Higs.

Ideja je da se prostor ponaša kao posrednik

i kada čestice putuju kroz ovog posrednika, medijum

neke od tih čestice komuniciraj sa njim,

a neke od njih ne komuniciraju.

One koje komuniciraju sa medijumom,

one stiču i dobijaju masu

a one koje prođu kroz njega bez ikakve interakcije,

te čestice nemaju masu.

Dozvolite da napravim paralelu:

zamislite beskrajno polje snega

koje se širi kroz čitav prostor,

ravan, bezličan, širi se u svim pravcima,

možda središte Sibira.

Sada zamislite kako pokušavate da pređete

ovo ogromnno polje snega.

Možda ste skijaš,

pa ćete da skijate po površini snega,

to je onda jedna čestica

koja ne komunicira sa Higsovim poljem,

ona neće propasti u sneg, kreće se veoma brzo.

To je čestica bez mase koja se kreće brzinom svetlosti.

Možda posedujete čizme za sneg,

u tom slučaju, vi ćete potonuti u Higsovo snežno polje

vaša brzina je manja nego ona kod skijaša,

manja od brzine svetlosti.

To je čestica koja poseduje masu, jer

vi ste komunicirali, spojili se sa Higsovim snežnim poljem.

A ako imate samo čizme na nogama,

onda ćete potonuti duboko u sneg,

kretaćete se veoma sporo,

i to je čestica sa velikom masom.

Dakle, zamislite Higsovo polje kao

jedan veliki prostor ispunjen snežnim poljem.

Gde se tu uklapa Higsov bozon?

Svi znamo od čega je sneg sačinjen.

Sačinjen je od pahuljica.

Isto tako, univerzalno Higsovo snežno polje je

sačinjeno od malih kvanti,

ove kvante su kao pahuljice, 
i to je ono što mi nazivamo Higsovim bozonom.

Posao koji Higsov bozon obavlja jeste davanje mase

svim ostalim elementarnim česticama.

Ako volite jednostavne jednačine

standardnog modela, kao što su ove na mojoj majici,

veoma su simetrične, na taj način

sve čestice deluju da su jednake.

U prva dva reda nema ničega,

da bi razlikovali čestice koje imaju masu.

Ali simetrija je poremećena,

elektroni su lakši od miona,

vršni kvarkovi su mnogo teži

od kvarkova koji su sastavni deo svakog jezgra.

Dakle, gornje dve simetrične linije,

nisu sve

mora da postoji još nešto što će napraviti razliku

između različitih tipova čestica.

To je ono što Higsov bozon radi,

to je suštinski njegov posao.

U zavisnosti od toga kako se ti različiti tipovi kvakra

ili elektrona ili miona,

u zavisnosti od toga kako komuniciraju i stupaju u kontakt sa Higsovim poljem i Higsovim bozonom

mi verujem da na taj način čestice dobijaju drugačiju masu.

Simetrija između ovih čestica je prekinuta.