Vingam Rouan (Wingham Rowan): Nova vrsta tržišta rada

Mnogim ljudima je potreban posao sa fleksibilnim radnim vremenom - ali teško je tim ljudima da stupe u kontakt sa poslodavcima kojima su potrebni. Vingam Rouan se bavi upravo tim problemom. On objašnjava kako ista tehnologija koja upravlja savremenim finansijskim tržištima može pomoći poslodavcima da angažuju radnike u deliću vremena.

Ovde se radi o skrivenom delu tržišta rada.

To je čitav jedan svet ljudi kojima je potrebno
veoma fleksibilno radno vreme,

kako bi uopšte mogli da rade.

Zamislite, na primer,

nekoga ko ima ponavljajuće i nepredvidivo
medicinsko stanje

ili nekoga ko se stara o odraslom licu
kome je neophodna nega

ili roditelja sa složenim potrebama
u vezi sa brigom o deci.

Njihova dostupnost za posao je otprilike:

"Nekoliko sati danas.

Možda i sutra, ali još uvek ne znam da li uopšte,
niti znam kada."

Ovim ljudima je izuzetno teško

da pronađu posao koji im često veoma treba.

To je tragedija, zato što postoje poslodavci

koji mogu da upotrebe
više fleksibilnih ljudi iz blizine,

angažovanih po potrebi
u vreme kada ta osoba želi da radi.

Zamislite da vodite kafe.

Prepodne je, mesto se popunjava.

Izgleda kao da će biti gužva za ručak.

Ako biste mogli da angažujete dvoje
dodatnih radnika na 90 minuta

koji bi počeli da rade u sledećih sat vremena,

mogli biste sve da uslužite, ali oni moraju biti pouzadni
i sa znanjem kako vaš kafe radi.

Morali bi biti dostupni
po konkurentnim cenama.

Morali bi biti angažovani za otprilike minut.

U realnosti, nijedna agencija za zapošljavanje
ne želi da se bavi ovakvim poslom,

tako da vam ostaje
da se snalazite sa manjkom osoblja.

I ne radi se samo o konobarima,
radi se o hotelijerima, prodavcima,

bilo kome ko pruža usluge javnosti ili firmama.

Postoje razne organizacije kojima mogu biti od koristi
grupe lokalnih fleksibilnih ljudi,

po mogućnosti sa prethodnim znanjem o poslu.

Na ovom nivou tržišta rada,

ono što je potreno je tržište za višak sati.

Ono već postoji i evo kako to sve radi.

Dakle, u ovom primeru,
firma za distribuciju je rekla:

imamo hitnu narudžbinu koju moramo da otpremimo
iz skladišta sutra ujutro.

Pokaži nam sve koji su dostupni.

Pronađen je 31 radnik.

Svako na ovom monitoru je zaista dostupan
u tačno traženo vreme sutra.

Sa svima se može sklopiti ugovor na vreme.

Svako od njih je definisao uslove
pod kojima će prihvatiti ugovor.

I ovaj ugovor je u okviru parametara
za svaku osobu pojedinačno.

I svi su pravno u obavezi da poštuju ovaj ugovor.

Naravno, svi su oni obučeni za rad u skladištu.

Možete odabrati koliko god ih želite.

Oni su iz raznih agencija.

Izračunata je naknada za svaku osobu
za ovaj konkretan ugovor.

I prati se njihova pouzdanost.

Ljdi iz gornjeg reda su dokazano pouzdani.

Verovatno će oni biti skuplji.

Kao alternativa, pogledajte ovu grupu lokalnih,
fleksibilnih ljudi,

evo je agencija za istraživanje tržišta

i ona je obučila možda 25 lokalnih ljudi
za poslove uličnog ispitivanja.

Oni imaju novu kampanju
koju žele da pokrenu sledeće nedelje.

Onda oni traže koliko od tih obučenih ljudi

je dostupno za svaki sat sledeće nedelje.

Tada će odlučiti kada da sprovedu
ulično istraživanje.

Ali ima li još nečega što može biti urađeno

za ovaj deo tržišta rada?

Jer upravo sada, postoji toliko puno ljudi

kojima je potrebna bilo kakva ekonomska prilika.

Učinimo ovo ličnim.

Zaislite mladu ženu -
na dnu ekonomske piramide,

sa jako malim mogućnostima
za dobijanje posla -

u kakvu bi se ekonomsku aktivnost
ona uopšte mogla uključiti?

Pa, mogla bi da radi u nezgodnim satima

u kol centru, na recepciji, na pošti.

Može biti zainteresovana
da pruža lokalne usluge u zajednici:

bebisiting, lokalne dostave,
briga o kućnim ljubimcima.

Možda ima u posedu nešto
sa čim bi mogla da trguje

u vreme u koje joj to nije potrebno.

Možda ima kauč u pomoćnoj sobi
koji može da iznajmi,

možda ima bicikl, konzolu za video igre
koju koristi povremeno,

i sada verovatno razmišljate -
zato što ste svi veoma svesni postojanja interneta -

da, svi smo mi u eri zajedničke potrošnje,

pa ona može da ode onlajn
i uradi sve ovo.

Može otići na Airbnb da ponudi svoj kauč,

može otići na TaskRabbit.com i reći:
"Želim da se bavim lokalnim dostavama" i tako dalje.

Ovo su dobri sajtovi, ali ja verujem
da možemo ići i korak dalje.

Ključ za ovo je filozofija koju nazivamo
Moderno tržište za svakoga.

Tržišta su se promenila preko granice prepoznavanja
u poslednjih 20 godina,

ali samo za organizacije
koje su na vrhu ekonomije.

Ako ste broker na Vol stritu,
vama je normalno

da prodajete finansijska dobra
u sistemu tržišta

koji u realnom vremenu identifikuje
najprofitabilnije mogućnosti

i vršite prodaju u roku od milisekunde
u okvirima koje ste zadali.

Sistem analizira ponude i potražnje i cene

i govori vam iz kog pravca vam dolazi
sledeći talas mogućnosti.

Određuje rizik saradnika
na neverovatno sofisticirane načine.

Ima ekstremno male troškove održavanja.

Šta smo dobili na dnu ekonomije

u tržišnim terminima
tokom poslednjih 20 godina?

U suštini, klasifikovane oglase
sa uređajem za pretraživanje.

Dakle, zašto postoji ova nejednakost

između neverovatno profinjenih tržišta
na vrhu ekonomije

koja sve više usisavaju
aktivnosti i resurse

iz glavne ekonomije
u ovaj malecni nivo trgovine

i onoga što imamo mi ostali?

Savremeno tržište je više od veb sajta;

to je mreža međuzavisnih "pijaca",

mehanizama za podršku i regulatornih sistema,

mehanizama za poravnanje,
izvora likvidnosti i tako dalje.

Kada broker na Vol stritu ujutru dođe na posao,

ne piše listing o svakom finansijskom proizvodu
koji danas želi da proda

i onda to postuje na više sajtova

i čeka moguće kupce da je kontaktiraju

započinjući pregovore o trgovini.

U ranim danima savremene tržišne tehnologije,

finansijske institucije su usavršile

kako mogu da osnaže sopstvenu kupovnu moć,
sopstvene mehanizme podrške,

sopstvene odnose i mreže

da bi oblikovali nova tržišta
koja će stvoriti novu aktivnost.

Tražili su od vlasti regulatorne sisteme podrške

i u velikom broju slučajeva, dobili su ih.

Ali, imajući na umu celokupnu ekonomiju,

postoje okolnosti koje
na sličan način mogu osnažiti

nove generacije tržišta

na opštu dobrobit.

I te okolnosti -

govorim o stvarima kao što su
mehanizmi koji dokazuju naš identitet,

organi za licenciranje

koji znaju šta je svako od nas pravno ovlašćen da radi
u bilo koje dato vreme,

procesi kojima razrešavamo sporove
kroz zvanične kanale.

Ovi mehanizmi, ove okolnosti

nisu samo blagodeti sa Craigslista
ili Gumtree-ja ili Yahoo-a,

oni su kontrolisani od strane države.

I oni koji prave propise,

kako mi se čini, nisu razmišljali o tome
kako te nove okolnosti mogu biti upotrebljene

da podupru čitavu jednu novu eru tržišta.

Kao i svi ostali, ti ljudi koji prave propise
uzimaju zdravo za gotovo

da moderna tržišta služe da održe

organizacije dovoljno jakim
da ih stvore za sebe.

Pretpostavimo da više ne uzimamo
ovo zdravo za gotovo.

Pretpostavimo da se sutra ujutru premijer Britanije
ili predsednik Sjedinjenih Država

ili vođa bilo koje druge razvijene nacije

probudi i kaže: "Nikada neću biti u stanju
da stvorim

sve poslove koji su neophodni
u trenutnoj situaciji.

Moram da se fokusiram na bilo koju ekonomsku mogućnost koju mogu da pružim građanima.

I zbog toga oni moraju imati pristup
najmodernijim tržištima.

Kako to da učinim?"

Čini mi se da vidim
kako neki od vas prevrću očima.

Političari i veliki kompleksni
prefinjeni IT projekti?

To je katastrofa koja će se neminovno desiti.

Ne obavezno.

Postoje presedani
za tehnološki-omogućene servise

koje su političari inicirali u više zemalja

i koji su bili veoma uspešni:

nacionalne lutrije.

Uzmimo Britaniju kao primer.

Naša vlada nije dizajnirala nacionalnu lutriju,

nije je finansirala niti upravljala njome.

Jednostavno je donela Zakon o Nacionalnoj lutriji
i evo šta je sledilo.

Ovaj zakon definiše kako Nacionalna lutrija izgleda.

On precizira određene beneficije

koje država jedinstveno može da dodeli operaterima.

I takođe daje neke obaveze tim operaterima.

U okvirima proširivanja kockanja na mase,

ovo je bio nezabeležen uspeh.

Pretpostavimo da je naš cilj

da donesemo novu ekonomsku aktivnost
na dno piramide.

Možemo li koristiti isti model?

Verujem da možemo.

Zamislimo da su ljudi koji prave propise
napravili konture mehanizma.

Nazovimo ga nacionalno e-tržište,
skraćeno NET.

Zamislite to kao regulisan javni servis.

U tom smislu je slično vodovodu
ili mreži puteva.

U pitanju je niz tržišta
za jednostavne poslove

koje mogu izvršiti
osobe ili male firme.

Vlada ima određene beneficije

koje može jedinstveno dodeliti tim tržištima.

Radi se o javnoj potrošnji
koja ide kroz ova tržišta

da bi se kupile
javne usluge na lokalnom nivou.

Radi se o povezivanju ovih tržišta

direktno sa najvišim zvaničnim kanalima u zemlji.

Radi se o zatvaranju uloge vlasti
kao izdavača za ova tržišta.

Radi se deregulaciji nekih sektora

kako bi lokalni ljudi mogli da uđu u njih.

Vožnja taksijem može biti jedan primer.

Postoje određene obaveze
koje idu uz beneficije

koje se moraju postaviti operaterima

i ključna je, naravno,

da operateri plaćaju za sve,

uključujući sva povezivanja
sa javnim sektorom.

Zamislite da operateri prave svoj profit

preko procenta na svaku transakciju.

Zamislite da postoji period koncesije

na recimo 15 godina

u okviru kog oni mogu koristiti dobijene beneficije
i voditi posao sa njima.

I zamislite da je konzorcijumima
koji se nadmeću za posao rečeno,

ko god ponudi najmanji procenat
na svaku transakciju

i zauzvrat ponudi da finansira celu stvar

dobija posao.

I tada vlada izlazi iz okvira.

Stvar je sada u rukama konzorcijuma.

Ili će otključati jako puno
ekonomskih mogućnosti

i uzeti procenat od svega

ili će propasti,

što će njihovi deoničari teško primiti.

Ovo ne mora obavezno biti
o trošku poreskih obaveznika.

I ne bi trebalo biti ograničenja
na alternativna tržišta.

Tako bi ovo bio samo jedan od izbora

među milionima internet foruma.

Ali ovaj može biti dosta drugačiji,

jer imanje pristupa onim mehanizmima podrške
od strane države

može motivisati konzorcijum

da ozbiljno investira u servis.

Jer oni bi trebalo da naprave
puno malih transakcija

da bi napravili sopstveni profit.

Dakle, pričamo o sektorima kao što su
kućne frizerske usluge,

iznajmljivanje igračaka, poslovi na polju,

čak i iznajmljivanje odeće,
obroci koji se dostavljaju na vrata,

usluge turistima, nega u kući.

Ovo je svet malih poslova,
ali veoma dobro obaveštenih,

jer će nacionalna e-tržišta pružati podatke.

Ovo je lokalna osoba

koja se odlučuje da li će ući
na tržište bebisiting usluga.

Mogu znati da će morati
da plate provere i obuke

ako se žele uključiti na to tržište.

Trebalo bi da idu na intervjue
sa lokalnim roditeljima

koji žele grupu bebisitera.

Da li im se isplati?

Da li bi trebalo da prate druge sektore?

Da li bi trebalo da se presele
u drugi deo zemlje

gde postoji nedostatak bebisitera?

Ova vrsta podataka može postati rutina.

Ove podatke mogu da iskoriste investitori.

Tako da ako postoji problem sa nedostatkom bebisitera
u nekim delovima zemlje

i problem je u tome što niko ne može
da plati proveravanje i trening,

investitor to može da plati

i sistem će to nadoknaditi
kroz uvećane zarade pojedinaca

možda u naredne dve godine.

Ovo je svet atomiziranog kapitalizma.

Radi se o malim poslovima malih ljudi,

ali veoma informisanim, sigurnim, podesnim,
jeftinim i neposrednim.

Grube procene predviđaju
da bi ovo moglo otključati

oko 100 miliona funti
dnevnih ekonomskih aktivnosti

u zemlji veličine Ujedinjenog Kraljevstva.

Da li vam ovo zvuči neverovatno?

To je puno ljudi reklo o turbo trgovini

u finansijskim razmenama pre 20 godina.

Ne podcenjujte moć transformacije

stvarno modernih tržišta.

Hvala

(Aplauz)