IntroToDrawingFixed

Хајде да почнемо да програмирамо.

Треба да почнемо
од разумевања облика, од основа.

Али не брините, ускоро

ће ваши облици летети по екрану,

мењати боје и дешаваће се разне страва програмерске ствари.

Само останите уз нас.

Хајде да почнемо са
цртањем правоугаоника.

Куцамо rect за правоугаоник,

потом отворену заграду,
и четири броја...

и за секунд ћу објаснити
шта они значе...

па затворена заграда, и на крај
ћемо ставити само тачка-зарез.

Гле, невероватно, правоугаоник!

И то је било баш фино,
па хајде да то опет урадимо.

Можемо пробати друге бројеве овог пута.

Можда, рецимо, веће бројеве,

и онда мање бројеве на крају.

И хеј, види, још један правоугаоник!

У ствари, ако пробамо да мењамо
овај први број да га учинимо мањим,

почеће да се помера.

Ако променимо овај последњи број,
да га учинимо већим или мањим,

онда ће да се повећава, а потом смањује.

Интересантно!

Па, како се сва ова магија дешава,
можда се питате.

Па, сетите се да је ваш рачунар

баш као врло интелигентан
и послушан пас.

А са псом, можда можемо да му кажемо
да седне, чека, чак и да се преврне.

Само бисте требали да му дате команду.

Дакле, у коду, како бисте рекли свом
рачунарском псу да седне?

Па, начин на који бисте то урадили

јесте да напишете име наредбе,
рецимо седи

и онда бисте ставили две заграде после тога

да му кажете да уради наредбу
коју сте управо рекли,

и онда ставите тачка-зарез
на крај само да кажете,

"Е да, ова наредба је завршена."

Онда би ваш рачунарски пас сео.

Добро, наравно, ваш рачунар
на Кхан Академији није пас,

па не зна како да седне
нити како да се преврне,

али зна како да црта правоугаонике
кад му кажете rect,

а и то је некако фино,
зар не?

Но, дакле, то ћемо да урадимо у овом реду.

Рећи ћемо наредбу rect,
што је само име,

и онда ћемо ставити
отворену заграду и затворену заграду

да кажемо "иди и уради то",

а онда ћемо ставити тачка-зарез на крај.

И тако ваш рачунар зна да треба да
изврши своју специјалну способност, rect.

Добро, хајде да се вратимо
нашем rect-у.

Имамо овде име наредбе
и имамо те заграде.

Али шта су сви ови шашави бројеви?

Па, идеја је да рачунар
у ствари не зна довољно

ако му само кажемо rect.

Па...

Да бисте разумели ово,
замислите да вам дам парче папира

и да вам кажем да хоћу
да нацртате правоугаоник,

тачно онако како ја хоћу да он изгледа.

Па... осим ако можете да ми читате мисли,

одмах ћете имати нека потпитања.

Прво, можда се запитате:

"Па добро, где хоћеш да нацртам правоугаоник?"

И онда, ја бих рекла:

"Шта кажете да се просто договоримо

да ова лева страна папира
који сам вам дала...

хајде да је просто назовемо нула.

И хајде да се договоримо да ова
десна страна буде 400."

Онда бих могла да вам дам број,
рецимо 100,

и онда бисте знали
да ће то бити овде негде, можда,

отприлике.

Само што би вас то задовољило
само на тренутак, а онда бисте рекли:

"Добро, то ми каже колико у страну,
али колико да иде горе и доле?"

Онда бих могла да вам дам још један број,
рецимо можда нешто као 200.

И рекла бих:
"Ово је врх, ово је нула,

и опет ћемо само рећи да је ово дно,
то ће бити 400."

И мислили бисте:

"Ок, 200, то ће бити тачно овде у средини."

И то је савршено,
зато што кад размислите, кажете:

"Добро, супер, нацртаћу твој
правоугаоник баш овде,

јер је 100 у страну, и иде 200 на доле."

Осим што ово још увек није довољно,
јер шта се сад питате?

Тачно, питате се: "Колико хоћеш
да тај правоугаоник буде велик?"

И ја бих рекла: "Па, како вам се чини...
рецимо да буде 150 широк?"

И помислили бисте:
"У реду, ово је 100, а ово је 400,

па ако хоћемо да буде 150 широк,
можда ћемо ићи довде негде?"

И помислите:
"Добро, страва, 150 широк, отприлике."

Онда бисте рекли:
"Добро, колико хоћеш да буде висок?"

Ја бих рекла: "Паааа, не много висок,
може 50 висок?"

А онда ви: "Добро, па 50,
то ће можда бити оволико високо?"

И онда би били у фазону: "Феноменално!

Знам тачно где хоћеш свој правоугаоник,

тачно како би требао да изгледа.

Идем сад да га и нацртам."

И, то је много посла за један
правоугаоник, зар не?

Али идеја је да само
вам дајући четири броја...

сетите се, рекли смо 100 у страну,
200 на доле,

150 широк, и онда само 50 висок...

Ми сада мислимо на исто када причамо

како овај правоугаоник треба да изгледа.

И тако у ствари рачунар и ради.

Можете просто да напишете име
команде, као што смо раније рекли,

напишете отворену заграду,
и онда додате ова четири броја,

100, 200, 150 и онда 50,

затворену заграду и онда тачка-зарез.

И он ће нацртати правоугаоник
тачно тамо где смо ми хтели да он буде.

У ствари...

Ако ћемо искрено,

то баш и није где смо хтели
правоугаоник.

Мислим, нисмо га ту нацртали,
зар не?

Дакле, бројеви су нам
мало промашени.

Наставимо даље и, рецимо да хоћемо тачно
да уклопимо са оним што смо нацртали.

Померићемо ово да буде
мало више на страну,

мало мање горе-доле,

и онда мало тањи, и можда
тек, тек мање висок.

И сад нам правоугаоник скоро тачно
одговара ономе што смо нацртали,

зато што смо разумели
шта је сваки од ових бројева значио,

и могли смо просто да га изменимо,
да изгледа како смо хтели.

Добро...

Хајде сад да нацртамо
још један правоугаоник.

Јер лепота овога је у томе

што сад можемо да цртамо правоугаонике
где год хоћемо.

Па, шта кажете да га нацртамо
скроз овамо у овом горњем ћошку,

скроз тамо горе?

Размислимо где би то било.

Рекла бих да би то било,
типа, 0 у страну и 0 горе-доле,

и онда можда, шта знам, врло мали,
рецимо само 50 широк

и можда само, не знам, типа, 10 висок.
Јако мали правоугаоник, не?

Дакле, можемо то и да урадимо.

Укуцаћемо rect,

и онда одвајајући ове параметре зарезима,

само ћемо наставити у фазону:
"У реду, страва!"

Па, не баш тако страва, пошто имамо
ову поруку о грешци која каже:

"Ох не! Изгледа да вам фали
затворена заграда."

на шта ми кажемо:
"Е да, фали нам!"

И, ух... вратићемо је назад.
Сад је одлично, не?

Па, не баш одлично,
пошто сад имамо нову поруку

која каже да нам фали тачка-зарез.

И ова је такође тачна.
Можемо просто притиснути "Покажи ми"

и показаће линију
коју смо управо написали.

И ми се тад сетимо:

"Ах да, тачка-зарези су као
тачке на крају реченица

које завршавају наше линије,
и заборавили смо једну!"

Али само је вратимо назад, ништа
страшно, и све је поново добро.

И гле, малецки правоугаоник,
тачно као што смо хтели.

И као и пре, можемо га повећавати
да буде већи,

можемо га померати унаоколо,

и можемо га поставити
тачно где желимо да буде.

Тако да сада детаљно знате
како ова rect ствар тачно ради.

Прешли смо шта ови бројеви значе,

и како увек морате ставити
име команде, заграде,

да зарезима одвајате бројеве
и да ставите тачка-зарез на крај.

Изгледа као много,

али слободно можете да
пробате сами и стекнете осећај.

Следећег пута, учићемо
о прављењу још облика,

и онда ћемо прећи
на феноменалне ствари,

као како да их бојимо
и како да нам лете по екрану.