Mič Reznik (Mitch Resnick): Naučimo decu da programiraju

Programiranje nije samo za računarske eksperte, tvrdi Mič Reznik iz MIT Medijske laboratorije - ono je za sve nas. U zabavnom govoru punom primera projekata, Reznik govori o korisnosti učenja dece programiranju, kako bi ona bila sposobna ne samo da "čitaju" uz pomoć novih tehnologija - već i da ih stvaraju. (Snimljeno na TEDxBeaconStreet.)

Bilo je to subotnje popodne u maju

i odjednom sam shvatio

da je sutradan Dan majki,

a ja nisam ništa kupio majci,

pa sam počeo da razmišljam o tome

šta bi trebalo da joj poklonim za Dan majki?

Pomislio sam, zašto joj ne bih napravio

interaktivnu čestitku za Dan majki

koristeći softver Skreč (Scratch)
na kome sam radio

sa svojim istraživačkim timom
u Medijskoj laboratoriji MIT-a?

Napravili smo taj softver kako bi ljudi
mogli jednostavno da prave

sopstvene interaktivne
priče i igrice i animacije

i onda svoje kreacije podele jedni s drugima.

Pomislio sam da bi ovo bila prilika
da upotrebim Skreč

da napravim interaktivnu čestitku
svojoj majci.

Pre nego što sam počeo da pravim
svoju čestitku za Dan Majki,

odlučio sam da pogledam

veb stranicu Skreča.

Tu su deca širom sveta,
uzrasta od 8 godina i naviše,

proteklih nekoliko godina
delila svoje projekte.

I zapitao sam se, da li se u tih
tri miliona projekata

još neko dosetio da postavi
čestitku za Dan majki.

I tako sam
u prostor za pretraživanje ukucao

"Dan majki"

i bio sam iznenađen i oduševljen,
jer sam video listu

desetina i desetina
čestitki za Dan Majki

koje su se pojavile na stranici Skreča,

mnoge od kojih su postavili,
u proteklih 24 sata,

ljudi koji ostavljaju sve
za poslednji čas, baš kao i ja.

Počeo da ih pregledavam.
(Muzika)

Video sam jednu na kojoj su bile mačka

i njena mama,
kojoj ona želi srećan Dan majki.

I osoba koja je napravila tu čestitku,
veoma uviđavno je

ponudila svojoj majci
i mogućnost ponovnog gledanja.

Jedna druga čestitka
je bila interaktivni projekat gde je,

kada ste pomerali miš preko slova
"Srećan Dan majki",

izlazila posebna poruka za Dan majki.

(Muzika)
U ovoj, osoba koja ju je napravila je ispričala priču

o tome kako je morala da potraži na internetu

kada je tačno Dan majki.

(Kucanje)
I onda kada je otkrila kada je Dan majki,

napravila je posebnu čestitku za praznik,

na kojoj piše koliko ona voli svoju mamu.

Veoma sam uživao u listanju

i interakciji s ovim projektima.

U stvari, toliko mi se to svidelo,
da sam umesto da napravim svoj projekat,

mojoj majci poslao desetinu
ovih projekata. (Smeh)

I u stvari, ona je odreagova upravo onako
kako sam se nadao da će odreagovati.

Uzvratila mi je porukom u kojoj je rekla:

"Veoma sam ponosna što imam sina
koji je napravio softver

koji omogućava ovoj deci da prave
čestitke za Dan majki svojim majkama."

I tako je moja majka bila srećna
i to je mene učinilo srećnim,

ali sam u stvari ja bio još srećniji
iz jednog drugog razloga.

Bio sam srećan,
jer su ova deca koristila Skreč

baš onako kako smo se nadali
da će ga koristiti.

Dok su radili na svojim
interaktivnim čestitkama za Dan majki,

mogli ste da vidite da su zaista

postajali spretni s novim tehnologijama.

Na šta mislim kad kažem spretni?

Mislim na to da su bili sposobni da se izraze

i da počnu da izražavaju svoje ideje.

Kada postanete tečni u jednom jeziku,

to znači da možete da pišete na njemu
u svom dnevniku,

ispričate nekome šalu
ili napišete pismo prijatelju.

I to je slično i sa novim tehnologijama.

Pisanjem, stvaranjem
ovih interaktivnih čestitki za Dan majki,

ova deca su pokazala da su
zaista spretna

u radu s novim tehnologijama.

Ovo vas možda neće toliko iznenaditi,

jer ljudi često smatraju

da su mladi ljudi danas sposobni
da urade mnoge stvari sa tehnologijom.

Mislim da smo svi čuli da se za mlade ljude govori
da su "digitalni urođenici".

Ali sam ja u stvari pomalo skeptičan
u vezi sa ovim terminom.

Nisam siguran da bi trebalo
da mislimo o mladima na taj način.

Ako stvarno obratimo pažnju,
kako to mladi ljudi

provode većinu vremena
dok koriste nove tehnologije?

Često ih vidite u situacijama kao što je ova

ili ova

i nema sumnje da su mladi ljudi

veoma naviknuti i upoznati sa pretraživanjem,

četom, dopisivanjem i igricama.

Ali to ih ne čini zaista upućenim.

I tako, mladi ljudi danas imaju
mnogo iskustva

i veoma su upoznati
sa korišćenjem novih tehnologija,

ali mnogo manje znaju o stvaranju
uz pomoć ovih novih tehnologija

i iskazivanju sebe kroz nove tehnologije.

To je pomalo kao da umeju da čitaju,

ali ne i da pišu uz pomoć novih tehnologija.

Veoma me interesuje kako možemo da pomognemo
mladim ljudima da postanu toliko spretni

da mogu da pišu
uz pomoć novih tehnologija.

I to znači da oni treba da budu sposobni

da pišu svoje kompjuterske programe
ili da kodiraju.

I tako, postepeno, ljudi počinju da uviđaju

važnost toga da se nauči programiranje.

Znate, proteklih godina, pokrenuto je

stotine novih organizacija i veb stranica

koje pomažu mladim ljudima
da nauče da programiraju.

Ako pogledate na internetu, videćete stranice
kao što je Kodakademi (Codecademy)

i dešavanja kao što je
KoderDodžo (CoderDojo)

i sajtove kao što su
Devojke koje kodiraju (Girls Who Code)

ili Crne devojke kodiraju (Black Girls Code).

Izgleda kao da se svi priključuju.

Da li znate, da je samo početkom ove godine,

na novogodišnje veče,

gradonačelnik Njujorka, Majkl Blumberg

doneo novogodišnju odluku da će da nauči

da programira u 2012.

Nekoliko meseci kasnije,
država Estonija je odlučila

da svi učenici prvog razreda
treba da nauče da programiraju.

I to je pokrenulo debatu
u Ujedinjenom Kraljevstvu

o tome da li sva deca tamo treba
da nauče da programiraju.

Za neke od vas, kada čujete ovo,

može delovati pomalo čudno
što svi uče da programiraju.

Mnogi ljudi kada pomisle
na programiranje, pomisle

na jednu veoma usku zajednicu

ljudi koji se time bave

i misle da programiranje izgleda ovako.

A, u stvari, ako ono izgleda ovako,

onda će samo veoma mala zajednica ljudi

sa posebnim matematičkim sposobnostima
i iskustvom sa tehnologijom

moći da programira.

Ali programiranje ne mora da bude ovakvo.

Dozvolite mi da vam pokažem
kako izgleda programiranje u Skreču.

Da biste programirali u Skreču,
samo treba da spojite kockice.

U ovom slučaju
uzmete kockicu za pomeranje

i dodate je gomili

i te kockice kontrolišu
pomeranje

raznih karaktera u vašoj
igrici ili priči,

u ovom slučaju ona kontroliše veliku ribu.

Nakon što ste napravili program,
klinkete na "podeli"

i tako podelite svoj projekat
sa drugima

i oni onda mogu da ga koriste

i takođe rade na njemu.

Naravno, pravljenje igrice sa ribicom
nije jedina stvar

koju možete da radite u Skreču.

Među milionima projekata
na sajtu Skreča

ima svega od animiranih priča

do naučnih projekata za školu,

crtanih sapunica,

virtuelnih uputstava,

kopija klasičnih video igara,

anketa o političkim opredeljenjima,

lekcija iz trigonometrije,

interaktivnih imetničkih dela i naravno,

interaktivnih čestitki za Dan majki.

Mislim da postoji
mnogo različitih načina

na koji ljudi mogu da se izraze
putem ovoga,

da uzmu svoje ideje i podele ih
sa svetom.

I ove stvari nisu vezane samo za monitor.

U programiranje možete uključiti
i stvaran, fizički svet oko vas.

Evo primera iz Hongkonga.

Deca su napravila igricu

i sopstveni uređaj

koji je imao svetlosne senzore
i ti senzori

detektuju rupu na tabli

i kako oni pomeraju testeru u stvarnosti

svetlosni senzor detektuje rupu

i kontroliše virtuelnu testeru
na ekranu

i seče drvo.

Pogledaćemo još nekoliko novih načina

povezivanja fizičkog i virtuelnog sveta

oko nas.

Ovo je primer iz novije verzije Skreča

koju ćemo objaviti za nekoliko meseci

i s kojim ponovo pokušavamo da vas

pokrenemo na druge načine.

Evo jednog primera.

Potrebna je veb kamera.

I kako pomeram ruku,
mogu da bušim balone

ili pomeram bubu.

Pomalo je nalik Majkrosof Kinektu

sa kojim možete da radite
uz pomoć pokreta.

Ali umesto igranja tuđe igrice,

možete da pravite igrice,

a ako vidite nečiju igricu

možete da odaberete opciju
"pogledaj iznutra"

i da pogledate skupove kockica
koji je kontrolišu.

Postoji jedna nova kockica
koja određuje pokrete

i ako ima puno pokreta na videu,

balon će se probušiti.

Na isti način
kao što se ovde koristi kamera

za unos informacija u Skreč,

možete koristiti i mikrofon.

Evo primera projekta u kome
se koristi mikrofon.

Dozvoliću svima vama da
kontrolišete ovu igricu

uz pomoć svojih glasova.

(Cvrkutanje cvrčaka) (Uzvici) (Žvakanje)

(Smeh)

(Aplauz)

Deca stvaraju projekte kao što je ovaj

i uče da programiraju,

ali, što je još važnije,
ona programiraju da bi učila.

Jer im učenje programiranja

omogućava da nauče mnoge druge stvari,

otvara im mnogo novih
mogućnosti za učenje.

Dobro bi bilo ponovo napraviti paralelu
sa čitanjem i pisanjem.

Kada učite da čitate i pišete,
to vam otvara

mogućnosti da naučite
mnogo drugih stvari.

Kada naučite da čitate,
onda možete da čitate da biste učili.

I to je tako i sa programiranjem.

Ako naučite da programirate,
možete da programirate da biste učili.

Neke od stvari koje možete da naučite
su skoro očigledne.

Učite o tome kako kompjuteri rade.

Ali to je tek početak.

Kada naučite da programirate,
to vam stvara mogućnost

da naučite mnoge druge stvari.

Dozvolite mi da vam pokažem jedan primer.

Ovo je još jedan projekat

koji sam video dok sam bio u poseti

jednom računarskom klubu.

Ovo su vannastavni centri za učenje,
čije pokretanje smo potpomogli,

kako bismo pomogli mladim ljudima
iz zajednica sa niskim prihodima

da nauče da se kreativno iskažu
uz pomoć novih tehnologija.

I kada sam posetio jedan od ovih
računarskih klubova pre nekoliko godina,

video sam trinaestogodišnjeg dečaka
koji je koristio Skreč

kako bi napravio igricu nalik ovoj

i on je bio veoma zadovoljan svojom igricom
i ponosan na nju,

ali je takođe želeo da uradi
nešto dodatno sa njom.

Želeo je da beleži poene.

To je bila igrica u kojoj velika riba
jede malu ribu,

ali je on želeo da beleži poene
kako bi svaki put

kada velika riba pojede malu

dobijao poene i pratio napredak,

ali nije znao kako to da uradi.

Pa sam mu ja pokazao.

U Skreču možete da napravite nešto
što se zove promenjiva.

Ja ću je nazvati "poeni".

I ona vam stvara nove kockice

i malu tablu za poene koja prati napredak,

tako da svaki put kada kliknem na "promeni poene",
ona unosi poene.

Pokazao sam ovo članu računarskog kluba -

nazovimo ga Viktor - i Viktor je,

kada je video da mu ova kockica
omogućava da unosi poene,

tačno znao šta treba da radi.

Uzeo je kockicu

i ubacio ju je u program

upravo tamo gde velika riba jede
malu ribu.

I onda, svaki put kada bi velika riba
pojela malu ribu,

pojavljivali su se poeni koji bi rasli
jedan po jedan.

I to u stvari funkcioniše.

Kada je video ovo,
bio je toliko uzbuđen

da mi je pružio ruku

i rekao:
"Hvala Vam, hvala Vam, hvala Vam."

Ono što mi je tada prošlo
kroz glavu je pitanje

koliko često učenici zahvale učiteljima

za to što su ih naučili promenjivama?
(Smeh)

To se ne dešava u većini učionica,

ali to je zato što u većini učionica,
kada deca uče o promenjivama,

ona ne znaju zašto to rade.

To nije nešto što im može koristiti.

Kada učite o ovakvim idejama u Skreču,

učite ih na način koji je zaista smislen
i motivišući,

tako da možete razumeti razlog
zašto učite promenjive

i možemo da vidimo da deca uče
mnogo temeljnije

i bolje.

Verujem da su Viktora već učili
o promenjivama u školi,

ali on nije zaista naučio -
nije obraćao pažnju.

Sada je imao razlog da ih nauči.

Zato, kada učite kroz programiranje
i programirate da biste učili,

vi učite u smislenom kontekstu,
a to je najbolji način da se stvari nauče.

I dok deca kao Viktor stvaraju
projekte kao što je ovaj,

ona uče važne koncepte
kao što su promenjive,

ali to je samo početak.

Dok je Viktor radio na projektu
i ispisivao skripte

on je takođe učio o procesu dizajniranja,

kako započeti sa tračkom ideje

i pretvoriti to u punopravni projekat koji radi,

kao što ovde vidite.

On je učio mnoge raznovrsne principe dizajniranja,

o tome kako da eksperimentiše
sa novim idejama,

kako da kompleksne ideje podeli
na sitnije delove,

kako da sarađuje sa drugim ljudima
na svojim projektima,

kako da nađe i ispravi greške
kada stvari ne pođu po planu,

kako da bude uporan i istrajan

u trenucima frustracije kada
stvari ne ispadnu kako je zamislio.

To su važne veštine

koji nisu bitne samo za programiranje.

One su bitne za raznovrsne aktivnosti.

Ko bi mogao da zna da li će Viktor
kada odraste

da postane programer ili profesionalni
računarski naučnik?

To nije najverovatnije,

ali bez obzira na to šta bude radio

on će moći da upotrebi veštine
koje je naučio.

Bez obzira da li će postati
menadžer marketinga,

mehaničar ili organizator zajednice,

ove ideje su korisne za sve nas.

Opet je korisno porazmisliti o paraleli
sa jezikom.

Kada postanete tečni
u čitanju i pisanju,

to nije nešto što radite

samo da biste postali profesionalni pisac.

Veoma mali broj ljudi postanu
profesionalni pisci.

Ali svima je korisno da nauče
da čitaju i pišu.

Ponovo, ista stvar je i sa programiranjem.

Većina ljudi neće postati profesionalni

računarski naučnici ili programeri,

ali te veštine kreativnog razmišljanja,

sistematičnog zaključivanja, timskog rada -

veštine koje razvijate dok
programirate u Skreču -

to su stvari koje ljudi mogu da koriste
bez obzira na to čime se u životu bave.

I nije u pitanju samo poslovni život.

Programiranje takođe može da vas osposobi

da iskažete svoje ideje i osećanja
na privatnom planu.

Dozvolite mi da vam pokažem
još samo jedan primer.

Ovo je primer nečega što se desilo

nakon što sam svojoj majci poslao
čestitke za Dan majki

i ona je odlučila da želi da nauči
da radi u Skreču.

Ona je napravila je ovaj projekat
za moj rođendan

i poslala mi čestitku u Skreču.

Ovaj projekat neće osvojiti nagrade za dizajn

i možete biti sigurni da moja
osamdesettrogodišnja majka

neće postati profesionalni programer
ili računarski naučnik.

Ali rad na ovom projektu
joj je omogućio

da ostvari vezu s nekim
do koga joj je stalo

i omogućio joj je
da nauči nove stvari

i da i dalje bude kreativna

i pronalazi nove načine
da iskaže sebe.

Kada se osvrnemo oko sebe i vidimo

da Majkl Blumberg uči da kodira,

sva deca u Estoniji uče da kodiraju,

čak je i moja majka naučila da programira,

ne mislite li da je kranje vreme da
porazmislite o tome

da i vi naučite da programirate?

Ako ste zainteresovani da pokušate

želim da vam preporučim veb stranicu Skreča.

Adresa je: scratch.mit.edu

i probajte da programirate.

Hvala vam puno.
(Aplauz)