Ричард Велер (Richard Weller): Може ли сунце да буде добро за ваше срце?

Наша тела добијају витамин Д помоћу сунца, али како дерматолог Ричард Велер каже, сунчева светлост може допринети још једној изненађујућој благодети. Нова истраживања његовог тима показују да је азот-оксид, хемијски трансмитер депонован у огромним залихама у кожи и да може бити ослобођен помоћу УВ светлости на велику добробит за крвни притисак и кардиоваскуларни систем. Шта то значи? То би могао да буде почетак објашњења зашто Шкотланђани више обољевају од Аустралијанаца...

Пре него што сам постао дерматолог,

започео сам као лекар опште праксе,

као и већина дерматолога у Британији.

На крају сам отишао у Аустралију,

пре око 20 година.

Када одете у Аустралију сазнајете да

су Аустралијанци веома
такмичарски настројени.

И да нису великодушни када побеђују.

И да се то дешава много пута:

"Ви, дошљаци, ви не можете
да играте крикет, рагби".

То сам могао да прихватим.

Али пређимо на посао -

ми имамо сваке недеље
тзв. часописни клуб,

у коме седите са осталим лекарима

да би проучавали научни чланак

из медицине.

И после прве недеље, тема је била
кардиоваскуларни морталитет,

сувопарна - колико људи умире
од болести срца,

колике су стопе смртности,

они су се такмичили у овоме:

"Ви, дођоши, ваше стопе срчаних
обољења су шокантне,"

и наравно, били су у праву.

Аустралијанци имају приближно трећину
мање срчаних обољења него ми -

мање смртних случајева од срчаних напада,
срчаних попуштања, мање можданих удара -

уопштено речено,
здравија су дружина.

Наравно, рекли су да је то због

њихових високих моралних начела,
њиховог вежбања,

зато што су они Аустралијанци, а ми смо
укоровљени дошљаци, и тако даље.

Но, није само у Аустралији здравље
боље него у Британији.

У Британији, постоји градијент здравља -

тзв. стандардизована стопа морталитета,

односно, колике су ваше шансе да умрете.

Ово је према подацима од пре око 20 година,

али је истина и данас.

Ако упоредимо стопе умирања
50 степени северно

то је jуг, то је Лондон и друга места

по географској ширини, и 55 степени -

лоша вест је да је ту Глазгов.

Ја сам из Единбурга. Још гора вест је
да је ту чак и Единбург.

(Смех)

Шта придоноси овом страшном простору

међу нама овде горе у јужној Шкотској

и на југу?

Знамо о пушењу,

прженим Марс чоколадама, чипсу -
глазговској исхрани.

Све те ствари.

Међутим, овај графикон већ садржи

све те познате факторе ризика.

То је после узимања у обзир пушења,
припадности друштвеној класи, исхране,

и свих осталих познатих фактора ризика.

Но, и даље нам недостаје разлог

повећаног умирања
што даље идете ка северу.

Наравно, улази сунчева светлост у игру

и витамин Д о којем је много
писано у штампи,

због чега су многи људи били забринути.

Витамин Д нам је потребан. Сада се захтева
да га деца имају у одређеној количини.

Моја бака је одрасла у Глазгову,

у давним годинама 1920-30,
када је рахитис био прави проблем

и када је рибље уље уведено.

То је заиста спречило рахитис који
је био уобичајен у овом граду.

Мене је моја бака хранила рибљим уљем
док сам био дете.

Сећам се - нико не заборавља
рибље уље.

Али једна асоцијација: што је већи
ниво витамина Д у крви,

мање је срчаних болести,
мање је рака.

Изгледа да постоји доста података о
томе да је витамин Д веома добар за вас,

и јесте, за спречавање рахитиса
и тако даље.

Али ако дајете људима додатке витамина Д,

не мењате ту високу стопу
срчаних обољења

и доказни материјал да он спречава
рак још није велик.

Хоћу да кажем да витамин Д
није једина прича,

није једини разлог који утиче на
спречавање болести срца.

Мислим да висок ниво витамина Д
означава изложеност сунцу,

а изложеност сунцу, у методама
које ћу показати,

је добра за болести срца.

У сваком случају, ја сам се вратио
из Аустралије,

и поред очигледних ризика по моје здравље,
преселио сам се у Абердин.

(Смех)

У Абердину сам започео своју
дерматолошку обуку.

Заинтересовао сам се
и за истраживачки рад,

посебно за супстанцу азот-оксида (NO).

Ова три момка овде,

Ферчгот, Игнаро и Мурад,

добили су Нобелову награду
за медицину још 1998.

Они су први описали

овај нови хемијски трансмитер азот- оксид.

Азот- оксид шири крвне судове,

и тиме снижава ваш крвни притисак.

Такође шири коронарне артерије,
па спречава ангину пекторис.

Значајно у вези са тим је

да када смо раније размишљали
о хемијским гласницима у телу,

мислили смо на компликоване ствари
попут естрогена и инсулина,

или неуротрансмитера.

Веома сложени процеси с врло
сложеним хемикалијама

које се уклапају у врло сложене рецепторе.

А овде је невероватно једноставан молекул,

азот и кисеоник који се држе заједно,

а ипак су од огромног значаја за [нејасно]
наш низак крвни притисак,

за неуротрансмисије, за много,
много ствари,

а посебно за здравље
кардиоваскуларног система.

И почео сам да се бавим истраживањем
и нашли смо, на наше одушевљење,

да кожа производи азот- оксид.

Дакле, NO није само у
кардиоваскуларном систему.

Он настаје у кожи.

Пошто сам то открио и објавио,

помислио сам, добро,
а шта он ради?

Како имамо низак крвни притисак у кожи?

То није срце. Шта сад да радите?

Отишао сам у Америку, као и многи људи
који хоће да се баве истраживачким радом,

и провео сам неколико година у Питсбургу.
Ово је Питсбург.

Инересовали су ме ови стварно
сложени системи.

Мислили смо да можда азот- оксид
утиче на одумирање ћелија,

и како ћелије преживе и на њихову
отпорност на друге ствари.

И прво сам почео с културом ћелија,
узгајањем ћелија,

а онда сам користио нокаут мишеве -

Мишеве који нису могли да створе ген.

Разрадили смо механизам, где је
NO помагао ћелијама да преживе.

А онда сам се вратио у Единбург.

У Единбургу је експериментална животиња
коју користимо студент медицине.

То је врста близу људској,

с неколико предности
у односу на мишеве:

Бесплатни су, не треба их бријати,
сами се хране,

и нико не упада у вашу
канцеларију с речима:

"Спаси лабораторијског медицинског
студента."

Дакле, они су заиста идеалан модел.

Међутим, открили смо да не можемо

да репродукујемо у човеку
податке које смо показали на мишевима.

Изгледало је да не можемо да
искључимо производњу

азотног оксида у кожи људи.

Ставили смо креме које су блокирале
ензим који га је створио,

убризгавали смо ствари. Нисмо могли да
искључимо азотни оксид.

После две или три године,
испоставило се да је томе разлог

што у кожи имамо огромне залихе

не азотног оксида, јер је то гас,

и када се пусти - (Пуф!) -
за неколико секунди нестане,

али може бити претворен у ове
облике азотног оксида -

нитрате, NO3;
нитрите, NO2; нитросотиоле.

Ови су стабилнији,

и ваша кожа има
заиста велике залихе NO.

А онда смо помислили, да ли
те велике залихе,

сунчева светлост може да активира

и да их ослободи из коже,

у којој су залихе око 10 пута веће
од оне у крвотоку.

Може ли сунце да пошаље
те залихе у крвоток,

и да тамо у крвотоку уради добре ствари
за ваш кардиоваскуларни систем?

Ја сам експериментални дерматолог,

па смо кренули од замисли

да морамо своје експерименталне
животиње да изложимо сунцу.

И зато смо узели гомилу волонтера

и изложили их
ултраљубичастој светлости.

То су сунчане лампе.

При томе смо посебну пажњу
обратили на то

да је витамин Д створен помоћу
ултраљубичастих Б зрака

и желели смо да одвојимо нашу
причу од приче витамина Д.

Зато смо користили ултраљубичасте зраке А,
који не стварају витамин Д.

Када смо ставили људе под лампу

у трајању које одговара 30-минутном
летњем сунцу у Единбургу,

добили смо пораст

у циркулацији азотног оксида.

Зато смо ставили пацијенте под УВ зраке,

и њихови нивои NO су се повећали,

а њихов крвни притисак је опао.

Не много, на индивидуалном нивоу,

али довољно на нивоу популације

да се помакну стопе срчаних обољења
у целој популацији.

А када смо их обасјавали УВ светлошћу,

или када смо их загревали до
нивоа до којих су их и лампе,

а да у ствари нисмо зрацима допрли до саме
коже, то се није догодило.

Зато то изгледа да је карактеристика
УВ зрака који падају директно на кожу.

Ми још увек прикупљамо податке.

Неколико добрих ствари овде:

то се показало израженије код
старијих људи.

Нисам сигуран тачно колико.

Једна од учесница је била моја ташта

и јасно, не знам колико има година,

али свакако се код људи старијих
од моје супруге

показало да је учинак израженији.

Друга ствар коју бих поменуо је

да није било промена у витамину Д.

Ово је одвојено од витамина Д.

Дакле, витамин Д је добар за вас -
спречава рахитис,

спречава метаболизам калцијума,
важан је.

Али ово је одвојен механизам
од витамина Д.

Један од проблема у вези с крвним притиском

је то да ваше тело чини све што може

да очува ваш крвни притисак.

Ако вам је нога одсечена и губите крв,

ваше тело ће пооштрити мере,
повећаће број откуцаја срца,

и учинити све што може да
одржи ваш крвни притисак.

То је апсолутно основни
физиолошки принцип.

Следеће што смо урадили јесте

да смо прешли на проматрање
проширивања крвних судова.

Па смо мерили - то је опет,

можете приметити без репа, није космат,
студент медицине.

У руци можете измерити проток крви по томе

колико набрекне услед дотока крви.

Оно што смо показали
је да квази зрачењем -

то је дебела линија овде -

значи кад руку угрејемо УВ обасјавањем

и зраци не дотакну кожу,
јер је рука покривена,

нема промене у протоку крви,
у проширењу крвних судова,

али активним зрачењем,

током УВ зрачења и за сат
времена после тога,

долази до проширења крвних судова.

То је механизам којим сте снизили
крвни притисак,

јер сте проширили коронарне артерије

и тиме омогућили доток крви до срца.

Ево овде су и други подаци да УВ
- то је сунчева светлост -

благотворно делује на крвоток и
кардиоваскуларни систем.

Помислили смо да на неки начин
моделирамо -

различите количине УВ падају на различите
делове земље у различито доба године,

па можете да израчунате
те залихе азотног оксида -

нитрате, нитрите, нитросотиоле у кожи -

који расцепљени ослобађају NO.

Различите таласне дужине светлости имају
различите активности при томе.

Можете да погледате које таласне
дужине светлости то раде.

А можете и то - ако живите на екватору,
сунце допире равно преко главе,

и пролази кроз
веома танак слој атмосфере,

па је количина светлости
иста и зими и лети.

Ако живите овде горе,

сунце лети допире прилично директно,

али зими се пробија кроз огромне
количине атмосфере

и већи део УВ зрака се изгуби,

па се спектар таласних дужина
које допиру до земље

мења од лета до зиме.

Могли бисте да помножите ове податке

с ослобођеним NO

и могли бисте да израчунате
колико ће се азот-оксида

ослободити из коже и прећи у крвоток.

Ако сте овде на екватору -

то су ове две линије овде,
црвена линија и љубичаста линија -

количина азотног оксида који је ослобођен
јесте подручје испод кривуље,

то је подручје у овом овде простору.

Ако сте на екватору
у децембру или јуну,

имате масу ослобођеног NO из коже.

Вентура је у јужној Калифорнији.

Лети бисте могли да будете и на екватору.

То је одлично. Много је ослобођеног NO.

Вентура у сред зиме, па,
још увек су пристојне количине.

Единбург лети, подручје испод
кривуље је прилично добро,

али Единбург зими, количина NO
која би могла да се ослободи

је скоро непостојећа,
малецке количине.

Па, шта ми мислимо?

Ми још увек радимо на овој причи,

још увек је развијамо,
и даље је проширујемо.

Сматрамо да је веома важна.

Мислимо да можда утиче на многе
здравствене поделе у Британији на север и југ.

То је за нас значајно.

Мислимо да кожа -

знамо да кожа има веома велике залихе

азотног оксида у виду ових
разних других облика.

Претпостављамо да их много
добијамо из хране,

зеленог лиснатог поврћа, цвекле,
зелене салате

које садрже доста тих азотних оксида за које
мислимо да одлазе у кожу.

Мислимо да се потом складиште у кожи,

и мислимо да их
сунчева светлост ослобађа

и да генерално то има
благотворно дејство.

Ово је рад који је и даље у току,
али дерматолози -

мислим, ја сам дерматолог

и мој свакодневни посао је да људима
говорим: "Имате рак коже,

прузрокован је сунцем,
не идите на сунце,"

а заправо мислим
да је много важнија порука

да постоје како предности
тако и ризици од сунца.

Јесте, сунчева светлост је главни променљиви
фактор ризика за рак коже,

али је смртност од срчаних болести
стотину пута већа

од смртности од рака коже.

И мислим да треба да будемо
више тога свесни

и да би требало да пронађемо меру
између користи и ризика,

колико је сунчева светлост безбедна,

и како можемо да то финесирамо најбоље
за наше опште здравље?

Хвала вам пуно, заиста.

(Аплауз)