Zašto libijska revolucija nije uspela i šta bi moglo da uspe

U Libiji je Zehra Langi bila deo pokreta „Dani besa“ koji je pomogao pri svrgavanju diktatora Gadafija. Međutim, šta posle toga? Na svojim prvim izborima, Libijci su isprobali inovativni sistem glasanja sa listom kandidata, po principu „rajsferšlusa,“ što je obezbedilo jednaku zastupljenost muškaraca i žena. Ipak je ista stopirajuća politika dominacije i isključivanja odnela pobedu. Ono što je Libiji potrebno sada, predlaže Langi, je saradnja, a ne takmičenje; milost, a ne bes.

Nikada nisam zaboravila reči svoje bake

koja je umrla u izgnanstvu:

„Sine, suprotstavi se Gadafiju.

Bori se protiv njega,
ali nemoj se nikada pretvoriti

u revolucionara poput Gadafija.“

Prošlo je skoro dve godine

otkada je izbila revolucija u Libiji,

inspirisana talasima masovne mobilizacije

u revolucijama u Tunisu i Egiptu.

Udružila sam snage
sa mnogim drugim Libijcima,

unutar i izvan Libije,
kako bismo pozvali na „Dan besa“

i kako bismo započeli revoluciju
protiv tiranskog režima Gadafija.

I tako je i bilo, velika revolucija.

Mlade žene i muškarci iz Libije,
bili su u prvom planu

pozivajući na rušenje režima

uz parole slobode, dostojanstva,
socijalne pravde.

Oni su pokazali hrabrost za primer u borbi

protiv Gadafijeve brutalne diktature.

Pokazali su veliki osećaj solidarnosti

od dalekog istoka
do dalekog zapada i juga.

Konačno, nakon šest meseci brutalnog rata

i skoro 50 000 mrtvih,

uspeli smo da oslobodimo svoju zemlju
i srušimo tiranina.

(Aplauz)

Međutim, Gadafi je ostavio
težak teret za sobom,

nasleđe tiranije, korupcije
i zasejanu diverziju.

Tokom četiri decenije,
tiranski režim Gadafija

uništio je infrastrukturu, kao i kulturu
i moralni sistem libijskog društva.

Svesna opustošenosti i izazova,
bila sam spremna da,

sa mnogim drugim ženama,
obnovim civilno društvo u Libiji,

pozivajući na inkluzivnu
i pravednu tranziciju

na demokratiju i nacionalno pomirenje.

U Bengaziju je osnovano
skoro 200 organizacija

tokom i neposredno nakon pada Gadafija -

skoro 300 u Tripoliju.

Nakon 33 godine u izgnanstvu,
vratila sam se u Libiju,

i sa jedinstvenim entuzijazmom,

počela sam sa organizovanjem radionica

o izgradnji kapaciteta,
o razvoju liderskih veština.

Sa grupom izuzetnih žena,

bila sam jedan od osnivača
„Platforme za mir žena Libije“,

pokreta žena, vođa,
iz različitih društvenih slojeva,

radi zalaganja
za društveno-političko osnaživanje žena

i zalaganja za naše pravo

na ravnopravno učešće
u izgradnji demokratije i mira.

Susrela sam se sa veoma teškim okruženjem
u predizbornom periodu,

okruženjem koje je bilo
sve više polarizovano,

okruženjem koje je bilo oblikovano

kroz sebičnu politiku
dominacije i isključenosti.

Vodila sam inicijativu
„Platforma za mir žena Libije“

koja se zalaže
za inkluzivniji izborni zakon,

zakon koji bi pružio svakom građaninu,
bez obzira na pozadinu,

pravo da glasa i da se kandiduje,

i najvažnije, da propisuje,
vezano za političke partije,

smenjivanje muških i ženskih kandidata

vertikalno i horizontalno na listama,

stvarajući „rajsferšlus“ listu.

Konačno, naša inicijativa
bila je usvojena i uspešna.

Žene su osvojile
17,5 % u Nacionalnom Kongresu

na prvim izborima u poslednje 52 godine.

(Aplauz)

Međutim, malo po malo,
euforija oko izbora

i revolucije u celini,

počela je da bledi

jer smo se svaki dan budili
uz vesti o nasilju.

Jednoga dana, probudili smo se uz vest

o skrnavljenju drevnih džamija
i Sufi grobnica.

Sledećeg dana budi nas vest

o ubistvu američkog ambasadora
i napadu na konzulat.

Sledeceg dana budi nas vest

o ubistvu oficira.

I svakoga dana, svakoga dana,
budimo se sa vladavinom milicija

i njihovim neprestanim kršenjem
ljudskih prava zatvorenika

i njihovim nepoštovanjem vladavine prava.

Naše društvo, oblikovano
revolucionarnim mentalnim sklopom,

postalo je još više polarizovano

i odmaklo se od ideala i principa

slobode, dostojanstva, socijalne pravde

kojih smo se najpre pridržavali.

Netolerancija, isključivanje i osveta

postale su ikone postrevolucije.

Nisam ovde danas kako bih vas inspirisala

našom pričom o uspehu
„rajsferšlus“ liste i izbora.

Danas sam ovde da priznam

da smo kao nacija načinili pogrešan izbor,
doneli pogrešnu odluku.

Nismo pravilno odredili prioritete.

Zato što izbori nisu doneli mir,
stabilnost i bezbednost u Libiji.

Da li su „rajsferšlus“ lista
i smenjivanje ženskih i muških kandidata

doneli mir i nacionalno pomirenje?

Ne, nisu.

O čemu se radi, onda?

Zašto naše društvo
i dalje polarizuje i kontroliše

sebična politika dominacije
i isključenosti, i muškaraca i žena?

Možda ono što je nedostajalo
nisu bile samo žene,

već ženske vrednosti saosećanja,
milosti i uključivanja.

Našem društvu je potreban
nacionalni dijalog i izgradnja konsenzusa

više nego što su mu bili potrebni izbori,

koji su samo pojačali
polarizaciju i podelu.

Našem društvu je potrebna
kvalitativna zastupljenost ženstvenosti

više nego brojčana,
kvantitativna zastupljenost žena.

Moramo prestati da delujemo
kao zastupnici besa

i pozivamo na „dane besa“.

Moramo početi da se ponašamo
kao zastupnici saosećanja i milosti.

Moramo da razvijamo ženski diskurs

koji ne samo da poštuje, već i primenjuje

milost umesto besa,
saradnju umesto nadmetanja,

inkluziju umesto isključivanja.

Ovo su ideali
koji su ratom razorenoj Libiji

očajnički potrebni
kako bi se postigao mir.

Zato što mir ima alhemiju,

i ova alhemija podrazumeva prožimanje,

smenjivanje ženskih i muških perspektiva.

To je pravi rajsferšlus.

I to moramo uspostaviti egzistencijalno

pre nego što to uradimo
društveno-politički.

Prema stihu iz Kurana:

„Salam“ - mir -
„je reč milosrdnog Boga, rahim.“

Sa druge strane, reč „rahim“,
poznata u svim avramskim tradicijama,

ima isti koren kao arapska reč
„rahem“ - materica -

koja simbolizuje materinstvo, ženstvenost,
koja obuhvata celo čovečanstvo,

odakle su svi muškarci i žene,

odakle su sva plemena,
svi narodi, proizašli.

I tako, kao što materica potpuno obavija
embrion koji raste unutar nje,

božanska matrica saosećanja
neguje čitavo postojanje.

Tako nam je rečeno:
„Moja milost obuhvata sve stvari.“

I tako nam je rečeno: „Moja milost
ima prednost nad mojim gnevom.“

Neka nam svima bude podaren
tračak milosti.

(Aplauz)

Hvala.

(Aplauz)